Gigant je na kolenima: I Bil Gejts im predviđa lošu sudbinu

Nekada sinonim za silikonsku moć i inovaciju, Intel danas hoda po tankoj žici. A kada čak i Bil Gejts – čovek čije je nasleđe neraskidivo vezano za zlatno doba kompanije – javno izrazi zabrinutost, jasno je da se situacija zaista opasno klima.

Pad jednog giganta

Decenijama su Intel i Microsoft bili nerazdvojni – kao Coca-Cola i Pepsi, kao Beatlesi i Lennon. Taj duo je definisao eru ličnih računara. Termin „Wintel“ bio je pečat pouzdanosti: Windows je radio na Intel čipovima, i to je bilo sve što treba da znate. No, svet se promenio. AMD se uspinjao, Apple je prešao na sopstvene RISC procesore, a Qualcomm je tiho, ali sigurno, pripremao revoluciju u džepu – ARM arhitekturu.

Kada su telefoni eksplodirali, Intel je... gledao. Microsoft se, istina, jedva iskobeljao iz svoje mobilne zablude, ali Intel je nastavio da luta. A kulminacija tog lutanja dogodila se krajem prošle godine, kada je izvršni direktor Patrick Gelsinger zamenjen. Zvanično: penzija. Nezvanično? Pritisak, razočaranje i očigledan neuspeh.

Na njegovo mesto dolazi Lip-Bu Tan, koji se ranije povukao iz upravnog odbora baš zato što nije bio zadovoljan smerom u kojem firma ide. Njegov povratak može se tumačiti kao pokušaj da se spasi što se spasti može.

Intel vs. AI - Propušteni voz

Najveći promašaj? Veštačka inteligencija. Dok su NVIDIA i Qualcomm grabili ka AI budućnosti, Intel je stajao sa strane. U trenutku kada su akcije rivala letelo ka zvezdama zahvaljujući AI čipovima, Intelove su padale. Investitori nisu oprostili.

Gejts priznaje da je imao nade. „Pat Gelsinger je hrabro obećao da će reformisati i dizajn i proizvodnju. Nadali smo se, zbog njega, ali i zbog cele Amerike“, kaže osnivač Microsofta. No, ta nada sad zvuči više kao žaljenje nego kao vera.

Zamka zvana proizvodnja

U pokušaju da vrati kontrolu nad sopstvenom sudbinom, Intel je pokrenuo masivne projekte izgradnje fabrika u SAD – potez koji bi mogao doneti dugoročne koristi, ali koji je trenutno samo ogroman trošak bez vidljivog povrata.

Dok su resursi odlazili na ciglu i beton, konkurenti su ulagali u silikonsku inovaciju. Rezultat? Zaostatak koji se sve teže sustiže. U trci za budućnost, Intel je ostao na startnoj liniji – zauzet planiranjem, dok su drugi već stigli do cilja.

Wintel - kraj jedne ere?

Microsoft je dodatno zakucao ekser u kovčeg zajedničke prošlosti kad je lansirao verzije Windowsa optimizovane za Snapdragon ARM čipove. I nije stao tu – pratio je Office, pa i razvojni alati. Performanse tih sistema već ozbiljno prete Mac-ovima, a sve to bez ikakvog oslanjanja na Intel.

Iako x86 verzija Windowsa i dalje postoji, sama činjenica da postoji funkcionalna, brza i energetski efikasna alternativa, postavlja jedno neprijatno pitanje: ako više ne trebaš, šta si onda?

Akcije, glasine i "nada"?

U svetlu svih problema, Intelove akcije su tek nedavno počele da pokazuju znake života – ali ne zbog inovacija, već zbog šapata sa Vol Strita: neko navodno sprema akviziciju. Pre samo nekoliko godina, tako nešto bi delovalo kao naučna fantastika. Danas? Mnogi bi rado videli novo lice na čelu nekadašnjeg vladara.

Intel nije na ivici gašenja. Ali više nije ni lider. I ako se nešto radikalno ne promeni, mogao bi ostati samo fusnota u istoriji tehnologije koju je pomogao da stvori.