Mnogo više pažnje treba posvetiti tome da se od prosečnog čoveka napravi stručnjak. To su ljudi koji mogu mnogo da postignu, a u njih niko ne ulaže

Naš obrazovni sistem ima problem.
On veoma dobro odradi na najboljim segmentima đaka, ali ti ljudi su već motivisani, bilo unutrašnje, porodično, ili na neki drugi način. Oni uspevaju nezavisno od sistema. Srednji sloj je onaj koji najlošije prolazi. To su ljudi koji mogu mnogo da postignu, ali u njih niko ne ulaže.

Ovo je u intervjuu za Kurir izjavio dr Aleksandar Belić, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, koji se osvrnuo na probleme s kojima se naučna zajednica suočava, ali i predložio neka od mogućih rešenja.

Šta mislite obrazovnom sistemu Srbije?
- Škole nam ne daju produktivne ljude u industriji i istraživanju, koji bi mogli da unaprede nauku, samim tim i državu. Naravno, kada kažem da je sistem relativno loš, to ne znači da najbolji neće uspeti, već da mnogo više pažnje treba posvetiti tome da se od prosečnog čoveka napravi stručnjak.

Prema istraživanju Centra za promociju nauke, 80 odsto ljudi se ne seća da je čulo novosti iz sveta nauke u proteklih godinu dana i jedva uspe da navede nekoliko naučnih institucija u Srbiji. Zašto mislite da je tako?
- Kod nas je vladala kriza u medijima, koja forsira loše vesti. Vesti iz nauke su uglavnom pozitivna, praktična otkrića. Isto kao što nećete naći vest u novinama da je neko uradio nesebično dobro delo, nećete naći ni naučnu vest. Druga stvar je što, kad ljude potište težak život i kriza koja traje, onda su ljudi izmoreni i izmučeni i ne zanima ih šta je novo nauka otkrila, već kako da iz izađu iz krize. Na osnovu istraživanja sprovedenog na internetu, prepoznatljivost Instituta za fiziku je veoma mala uprkos tome što smo sprovodili akcije za promociju nauke i imali otvorena vrata javnosti. Ljudi imaju predrasude o štreberima. Misle da smo neki frikovi, a mi smo obični ljudi. Umni rad ljudima deluje hladno i izolovano, ali ovde i te kako ima emocija. Na primer, kada igraju šah, ljudi su mirni, ali sada kada su iste te šahiste prikačili na senzore za detektovanje i prikazivanje vitalnih znakova, oni su poskakali kao ludi.

Da li naučnici u Srbiji mogu da drže korak sa svetskim naučnicima?
- Kako za koju granu nauke. Fizika je univerzalna i mi veoma lako i brzo sarađujemo s fizičarima iz inostranstva. Sa istorijom, na primer, to nije slučaj - videćete kada će se istoričari potući oko istorije Gavrila Principa. Mnogo naših naučnika školovalo se u inostranstvu. U našem institutu njih bar 20-30.

Da li se ranije više pažnje posvećivalo nauci? Zašto?
- Kad sam bio dete, čitao sam časopis Galaksija, pun interesantnih članaka koji su mogli uzburkaju maštu i to je odradilo mnogo kod mene. Danas tako nešto ne postoji. Dosta toga zavisi i od same veličine i jačine države. Potrebna je kritična masa da bi imalo smisla pričati o nekim stvarima.

Nauci treba više pažnje

Da li Srbija u ovim okolnostima treba i može da se posveti nauci?
- Sve razvijene zemlje su posvećene nauci, čak i one koje su u razvoju, zato što znaju da će im to doneti korist na dužem planu. Naravno, ne može se razbacivati resursima, već je potrebno napraviti proporciju ulaganja. Srbiji je trenutno potrebna koordinacija između potreba privrede i nauke.