Za antičke Grke imenovanje psa bio je izuzetno važan korak. Ali je sam proces bio mnogo složeniji nego što je to slučaj danas.

Zna se da je u starom Egiptu mačka imala zastupljeno mesto, koje je i u religiji i kulturi bilo mistskih razmera, ali zaboravlja se da su u antičkom svetu (najpre u Grčkoj) i psi igrali izuzetno važnu ulogu.

Kerber, pas sa tri glave bio je čuvar podzemnog sveta, tj. čuvao je vrata Hada; boginja Artemida (kod Rimljana Dijana), boginja lova i divljine, koristila je pse koji su bili predstavljeni kao zvezde. Zvezda Sirius, najsjajnija zvezda na noćnom nebu često je personifikovana kao pas koji najavljuje sušu.
image.jpg
Profimedia 

U antičkoj Grčkoj biranje imena kućnog ljubimca bilo je značajnije nego danas, jer je predstavljalo ritualno imenovanje čuvara. Postojao je običaj koji se danas može percipirati kao izuzetno surov i bezdušan, a to je kako se bira pas. Naime, štence treba odvojiti od majke i oko njih uljem iscrtati krug koji treba zapaliti. Ono štene koje keruša prvo izvuče iz vatrenog obruča postaće pas čuvar, jer je on najvredniji majci.
image.jpg
Profimedia 

Imena se daju tek posle 6 meseci života, i daju se prema balansu uloge i osobina koje pas poseduje. Popularna imena koja su Grci davali danas su gotovo neprevodiva, ali ostaju neka poput: Plavi, Staratelj, Mesar, Brzi, Tvrdoglavi, Tragač, Srećko, Ubica, Domišljati, Bodež. Neka od neprevodivih bila bi: onaj koji je uludo hrabar, onaj koji napada živinu.

Autor: Luka Radovanović