Naučnici su ispitivali vezu između vere u Boga i kritičkog razmišljanja mereći analitičko mišljenje, moralna uverenja i zabrinutost. Evo šta su otkrili, piše National Geographic Srbija.

Ljudi suzbijaju aktivnosti mozga, koje se bave analitičkim mišljenjem i delovanjem i aktiviraju delove koji su odgovorni za empatiju ili veru u Boga.

Prema rezultatima studije, oni rade sasvim suprotno kada razmišljaju o materijalnom svetu.

„Kada se postavi pitanje vere, sa analitičkog aspekta se može činiti apsurdnim", kaže autor studije profesor Toni Džek.

U analizi osam eksperimenata, koji su objavljeni u časopisu PLOS ONE, naučnici su otkrili da ljudi sa verom u Boga imaju više empatije u odnosu na ateiste“, prenosi Daily Mail.

Naučnici su ispitivali vezu između vere u Boga i mera analitičkog mišljenja i moralnih uverenja i zabrinutosti u osam eksperimenata, koristeći podatke između 159 i 527 odraslih ispitanika.

Iako su spiritualna uverenja i empatija bili pozitivno povezani sa učestalim molitvama i meditacijom, ni jedno ni drugo nije povezano sa odlaskom u crkvu.

U ranijim istraživanjim, laboratorija profesora Džeka Brain, Mind & Consciousness je koristila funkcionalnu MRI mašinu kako bi ispitala aktivnost mozga i analitičku mrežu neurona, koja omogućava ljudima da razmišljaju kritički i da saosećaju.

Naučnici su utvrdili da ljudi imaju dve mreže neurona – jedna koja omogućava veru, a druga koja se bavi analitičkim radom, a da u istraživanju sveta oko nas koriste obe.

Tako suzbijanje može da dovede do sukoba između nauke i religije, dodaju istraživači.

„Upravo zato što ove dve mreže suzbijaju jedna drugu, može doći do dva ekstrema“, kaže Ričard Bojacis, profesor organizacionog ponašanja na

Univerzitetu Case Western Reserve, prenosi Independent.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ I:

Jezik žalosti: Zašto nam se „priviđaju“ dragi preminuli?

Zašto šećer ne može da se pokvari?

Sulavesi, ostrvo na kojem je život sa preminulima tradicija