Martin Luter King Džunior je bio baptistički sveštenik i društveni aktivista, koji je igrao značajnu ulogu u borbi za ljudska prava u SAD-u sredinom 1950-ih godina sve do njegovog ubistva 4. aprila 1968. godine, piše National Geographic Srbija.

Predstavljamo vam 10 manje poznatih činjenica o jednom od najboljih govornika u istoriji ove zemlje i dobitniku Nobelove nagrade za mir 1964. godine.

1. Njegovo ime je bilo Majkl, a ne Martin

Borac za ljudska prava se rodio kao Majkl King Džunior 15. januara 1929. godine. Njegov otac, sveštenik baptističke crkve u Atlanti Ebenecer, putovao je 1934. po Nemačkoj i postao je inspirisan začetnikom protestantskih reformi Martinom Luterom, pa je svom petogodišnjem sinu promenio ime u Martin, piše History.

2. Upisao je koledž sa 15 godina

Martin Luter King je bio nadaren i talentovan, pa je preskočio razrede od 9. i 12. pre upisa na Koledž Morhaus 1944. godine. Iako je bio sin, unuk i praunuk baptističkih sveštenika, King nije želeo da nastavi porodičnu tradiciju dok ga direktor koledža Bendžamin E. Mays nije ubedio u suprotno. Završio je koledž diplomirajući na odseku za sociologiju.

3. Doktorirao je iz oblasti sistematske teologije

Nakon što je završio Krozer teološku bogosloviju u Pensilvaniji, upisao je postdiplomske studije na Univerzitetu u Bostonu, gde je doktorirao 1955. sa disertacijom „Upoređivanje koncepcije Boga u razmišljanjima Pola Tiliča i Henrija Nelsona Vimena“.

4. Njegov govor „Ja imam san“ nije bio njegov prvi govor na Linkoln Memorijalu

Šest godina pre njegovog legendarnog govora na Maršu na Vašington, King je bio među borcima za ljudska prava, koji su govorili 17. maja 1957. godine tokom Molitve hodočašća za mir, velikim demonstracijama u Vašingtonu. Ovom prilikom je pred publikom, koja je brojala između 15.000 i 30.000 ljudi, održao prvi govor na temu prava glasa i ljudskih prava.

5. Bio je u zatvoru 29 puta

Bio je hapšen za dela građanske neposlušnosti i na osnovu izmišljenih optužbi, kao kada je bio u zatvoru u Montgomeriju u Alabami 1956. godine zbog vožnje 48 kilometara na čas u zoni, gde je dozvoljeno 40 kilometara na čas.

6. Za dlaku izbegao pokušaj ubistva deceniju pre smrti

King je 20. septembra 1958. godine bio u Harlemu na potpisivanju svoje nove knjige „Koračati prema slobodi“ kada mu je prišla Izola Ware Curry. Upitala ga je da li je on Martin Luter King, a kada je potvrdio, rekla mu je da ga je tražila pet godina i zarila mu je otvarač za pisma od 6 centimetara u grudi. Vrh noža je završio tik uz njegovu aortu, a King je podvrgnut delikatnoj višečasovnoj operaciji. Hirurzi su mu kasnije rekli da je samo jedan pogrešan pokret mogao da mu probuši aortu i da ga ubije.

Iz bolničkog kreveta, gde se odmarao nedeljama, King je izdao saopštenje potvrđujući svoje nenasilne principe i da ne oseća gnev i bes prema svom mentalno bolesnom napadaču.

7. Njegov poslednji javni govor je predskazao njegovu smrt

King je posetio Memfis u aprilu 1968. godine kako bi podržao štrajk crnaca i u govoru, koji je održao noć pre ubistva, posetiocima Hrama Mason je rekao: „Kao i svi, želeo bih da živim dugo. Dugovečnost ima svoje mesto. Ali nisam zabrinut time sada... Video sam Obećanu zemlju. Možda neću tamo stići s vama. Ali želeo bih da znate večeras, da ćemo mi, kao ljudi, doći do Obećane zemlje. I srećan sam večeras. Nisam zabrinut uopšte. Ne plašim se bilo kog čoveka. Moje oči su videle slavu dolaska Gospoda.“

8. Članovi njegove porodice sumnjaju da je ubica Martina Lutera Kinga, Džejms Erl Rej imao pomagače

Rej se izjasnio krivim za ubistvo Martina Lutera Kinga, ali je kasnije povukao izjavu. Luterov sin Dekster se javno sreo sa Rejem 1997. godine tražeći da slučaj bude ponovo otvoren.

Kingova udovica, Koreta, veruje da su mafija i agencije lokalne, državne i federalne vlade duboko umešane u ubistvo. Ona je pohvalila rezultate civilnog suđenja iz 1999. godine, u kojem je porota u Memfisu odlučila da je ubistvo bilo rezultat zavere i da je Rej samo preuzeo celu krivicu. Međutim, Odeljenje za pravosuđenje u SAD-u je 2000. otkrilo da nema dokaza o zaveri.

9. Njegova majka je takođe ubijena

Šezdesetdevetogodišnja Alberta Vilijams King je 30. juna 1974. godine svirala orgulje u nedeljnoj službi u baptističkoj crkvi Ebenezer, kada je Markus Vejn Šeno Džunior ustao sa prednjih klupa u crkvi, izvukao dva pištolja i počeo da puca. Jedan od metaka je pogodio i ubio Albertu, nekoliko koraka od mesta gde je njen sin propagirao nenasilje.
Poremećeni ubica je rekao da su hrišćani njegovi neprijatelji i da, iako je dobio božje instrukcije da ubije oca Martina Lutera Kinga, na kraju je ubio njegovu majku jer je ona bila bliža. U pucnjavi je stradao i đakon crkve. Šeno je osuđen na smrtnu kaznu, koji je kasnije promenjena na doživotnu, delom zbog protivljenja porodice Martina Lutera Kinga smrtnoj kazni.

10. Džordž Vašington je jedini Amerikanac, pored Martina Lutera Kinga, čiji se rođendan slavi kao nacionalni praznik

Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Ronald Regan je, u želji da oda počast velikom borcu za ljudska prava, 1983. godine doneo zakon i ustanovio rođendan Martina Lutera Kinga kao nacionalni praznik. Prvi put je njegov rođendan obeležen 1986. godine, trećeg ponedeljka u januaru, blizu pravog datuma rođenja borca za ljudska prava 15. januara.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ:

5 misterija o kosmosu koje još uvek nisu razrešene

Ljubav prema životinjama ovekovečena nezaboravnim fotografijama mladog avanturiste

5 životinjskih vrsta koje sklapaju prijateljstva za ceo život