Za misteriozni prostor još uvek nedovoljno definisanih granica u Atlantskom okeanu između Portorika, Floride i Bermuda – Bermudski trougao – već decenijama se vezuju razne teorije zavere i zablude, piše National Geographic Srbija.

Od 1945. godine Bermudski trougao se povezuje sa misterioznim nestancima, kada je eskadrila od pet američkih vojnih aviona na vežbi isčezla bez traga.
Šta se tim avionima, brodovima i letelicama tačno dogodilo do današnjeg dana nije ustanovljeno. Nesvakidašnji nestanak podigao je još veću prašinu dajući mnogim teorijama zavere, spekulacijama, pa čak i filmovima naučne fantastike odličnu podlogu za dalje etiketiranje možda nedovoljno proučene regije.

Međutim, podaci koje čuvaju američka Obalska straža i vazduhoplovna Bezbednosna mreža ukazuju da se mnogi nestanci mogu objasniti učestalim olujama u toj oblasti, ali i lošim bezbednosnim uslovima samih letelica i plovila. Na sajtu Obalske straže, odgovor na najčešće postavljeno pitanje „Da li Bermudski trougao postoji?“ stoje sledeće reči: „Analizirajući tragove mnogih izgubljenih letelica i plovila u toj oblasti, ništa od dokaza ne ukazuje da su nesreće uzrokovane nekim drugim pojavama osim fizičkih.“

Drugim rečima, prirodne okeanske variabilnosti i ljudski faktor glavni su krivci neopravdano bačene senke koja je označila Bermudski trougao kao tajnovito, mračno i opasno mesto, izdvojivši ga od ostalih, ništa manje nebezbednih regija na otvorenom moru.

Morske dubine

Okeani i mora prekrivaju oko 70 odsto površine Zemlje, prosečne dubine oko 3,700 metara, a prema američkom Nacionalnom Okeanskom Servisu najdublja tačka nalazi se na 11, 000 metara. Mora u proseku sadrže 1,338 kubnih kilometara vode, te nije ni čudo što brodovi i avioni mogu lako da nestanu ne ostavljajući nikakvog traga spasilačkim ekipama.

Reporter Vinsent Gadis je 1964. godine označio zonu od oko 1,3 kilometra u severozapadnom delu Atlantskog okeana, odnosno priobalja kao Bermudski trougao. Gadis je smislio naziv za priču, objavljenu u magazinu Argosy, koja je opisivala nestanak pet vojnih aviona sa četrnaestočlanom posadom 1945. godine poznatije po imenu Let 19.

U izveštaju vojnog veterana Hovard Rozenberga piše i da je vojna letelica od trinaest članova poslata da pronađe gore pomenut avion takođe nestala u Bermudskom trouglu. On dalje navodi da su verovatno piloti na Letu 19 ostali bez goriva i da se letelica prilikom udara raspala na manje delove potonuvši, a da je posada umrla najverovatnije od posledica smrzavanja u ledenoj vodi.

Spasilačka letelica PMB Mariner, u to vreme poznatija i kao leteći rezervoar zbog svoje zapaljivosti, verovatno je doživela istu sudbinu. Od tada su počele da kruže glasine o Bermudskom trouglu iako broj nesreća nije prevazilazio broj nesreća koje su se dešavala na drugim tačkama Atlantskog okeana.„Veliki broj aviona i brodova prelazi oblast Bermudskog trougla, možda i više nego druge oblasti, pa nije ni čudo što se baš ovde najviše nesreća dešava“, napisao je Rosemberg.

Olujno vreme

Tropske oluje i uragani su uobičajena pojava u ovom delu Atlantika, te su verovatno oni uzrokovali mnoge nesreće navode u Nacionalnom okeanskom i atmosferskom administrativnom centru. Plovila i letelice u prošlosti najverovatnije nisu bili dobro opremljeni za nagle vremenske promene u odnosu na današnje modernije i otpornije modele. Osim toga mnogobrojna ostrva u Karipskom moru i njegove plitke vode stvaraju glavobolje velikim plovilima, a čitava jata ajkula i barakuda ne ostavljaju nikakvu šansu da iko preživi brodolom.

Prisustvo metana?

Neka sujeverja se baziraju i na skorašnjim geološkim istraživanjima. Naime, u martu 2015. godine naučnici su zabeležili nekoliko kratera u Barencovom moru blizu norveške obale. Vođa istraživanja ukazuje da su ovi krateri verovatno posledica eksplozije metana koja se desila pre 11.700 godina. Do eksplozija je došlo usled grejanja okeana koje je prouzrokovalo porast pritiska i oslobađanje gasa.

S druge strane, neki dovode u vezu tu pojavu sa fenomenom zvanim Bermudski trougao, tačnije smatraju da nagle eksplozije metana stvaraju jame ili gasne oblake stvarajući klopke za mnoge brodove.

„I šira javnost zna da metan isparava iz okeana, ali neke veće eksplozije poput onih iz ledenog doba nisu zabeležene“, napominje istraživač i geofizičar Karolina Rupel dodajući da s obzirom na to da mikrobi iz vode pretvaraju metan u ugljen-dioksid pre nego što on izbije na površinu, ne bi trebalo da očekujemo veće prirodne katastrofe u narednim stolećima.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ I:

Rušenje Narodne biblioteke Srbije: Reči koje ne gore

Jezero Asal, najniža tačka u Africi

Your Shot: Najlepše fotografije Šri Lanke