Verovali su da naši duhovni vodiči ili anđeli čuvari komuniciraju s nama kroz san koristeći raznu simboliku i tako pokušavaju da nam poruče nešto važno za život.

Stari Indijanci su verovali da svaki čovek ima tri duše, prva je ego-duša koja je utelovljena u dahu, druga je telo-duša, koja daje energiju telu i životnu snagu u budnom stanju, a treća je slobodna duša koja napušta telo tokom sna ili je u stanju transa.

Dok treća putuje, prve dve održavaju telo živim.

Sanjanje je za njih bilo veoma važno, bilo je duboko utkano u njihovu tradiciju i duhovnu praksu. Decu su od najmlađih dana učili da pamte svoje snove kako bi ih kasnije protumačili i iz njih izvukli smernice za svoje živote.

Prema njihovoj teoriji, treći, slobodni deo naše duše tokom spavanja izlazi iz tela i istražuje druge dimenzije.
Verovali su da duša tokom svog putovanja komunicira sa dušama drugih ljudi, ali i životinja.

Veliki deo njihove filozofije bilo je shvatanje da je život sam po sebi jedan veliki san, a snovi služe da bismo se prisetili koliko je ovaj svet nestalan.

edvard-kurtis-indijanci.jpg
Shereably 

(24sata.hr)