Koliko često sudimo ljudima iako ne znamo šta se dešava u njihovim životima ili kroz kakve probleme prolaze? Ponekada je teško da osetite empatiju prema drugima i zakopate to osećanje što dublje moguće.

Doktor je stigao u bolnicu. Hitno je pozvan u operacionu salu zbog veoma ozbiljnog slučaja: dete je imalo tešku saobraćajnu nesreću. Doktor se brzo pripremio za operaciju, ali pre nego što je ušao u salu, naišao je na detetovog oca koji je plakao i govorio, "Zašto ste došli tako kasno? Zašto? Zar ne znate da je život moga deteta u opasnosti? Nemate osećaj odgovornosti!"

Doktor se nasmejao i vrlo mirno odgovorio, "Žao mi je, nisam bio u bolnici. Bio sam negde drugde, ali došao sam čim sam došao. Sada se smirite i pustite me da uradim svoj posao."

Ipak, dečakov otac je nastavio da ga pritiska, "Da se smirim? Kako biste se vi osećali da je u pitanju vaš sin? Da se smirim?"

Doktor se opet blago nasmejao i rekao, "Doktori ne mogu uvek da izvedu čuda, ali ne brinite. Uradiću sve u svojoj moći za vašeg sina."

Otac, nezadovoljan ovim rečima mumlao je, "Lako je dati savet kada niste lično umešani."


Operacija je trajala nekoliko sati. Na kraju, doktor je izašao iz sale sa zadovoljnim izgledom na licu i rekao je ocu, "Operacija je bila uspešna i vaš sin je van opasnosti." Bez čekanja na očev odgovor, pogledao je na sat i trkom krenuo niz hodnik govoreći, "Ako želite da znate više, pitajte sestru!".

Otac se ljutito okrenuo ka sestri i pitao, "Jel on uvek ovakav?Kako je samo arogantan! Nije mogao da sačeka minut da mi kaže više o stanju mog sina?"

Sestra, sa suzama u očima, odgovorila je, "Njegov sin je poginuo juče u saobraćajnoj nesreći i bio je na sahrani kada smo ga pozvali na operaciju. Sada kada je vaš sin van opasnosti, doktor je otišao na grob svog sina."

Ova priča je neverovatan podsetnik da nikada ne treba da sudimo ljudima po izgledu i pokušamo da imamo više razumevanja prema drugim ljudima, čak i ako su potpuni stranci.

(Hefty)