Šta zapravo znači biti sebičan, a šta živeti ispravno i po "Božijim zakonima"?

Sanjao jednom neki čovek da je umro.

U tom snu obreo se u velikoj prostoriji na čijoj sredini je stajao ogroman sto sa gomilom svakojake hrane od koje mu je pošla voda na usta. Oko stola je sedela gomila izgladnelih i naizgled bolesnih ljudi.

Svi oni imali su pričvršćene duge kašike za svoje ruke i njima su pokušavali da dohvate hranu sa stola. Međutim, kako su kašike bile duže od njihovh ruku, hranu nikako nisu uspevali da prinesu ustima i tako jedu. Izgladneli, uskoro je počela borba i otimanje iako zapravo niko nije mogao da jede.

"Da, ovo je pakao", začuo je čovek glas iza sebe i tada ugledao priliku predivnog izgleda, svu u belom, kako ga posmatra.

"Ti ovde ne pripadaš, pođi sa mnom", rekla mu je osoba.

Naredna prostorija bila je identična onoj iz koje su izašli. I tu se nalazio sto krcat ukusnom hranom. Jedina razlika bila je u tome što su oko stola sedeli ljudi zdravog izgleda, siti i veseli. I oni su imali vezane kašike za ruke, ali su naučili da je jedi način da jedu bio taj da jedan drugog nahrane i tako redom. Uskoro su svi bili siti.

"Ovo je raj. Ovi ljudi su naučili da ne mogu samo da misle na sebe i da nikada neće biti srećni ako su svi oko njih nesrećni", začuo je čovek, budeći se, glas iza sebe.

staripenzioneri-vitalnost-sreca.jpg
Shutterstock