(VIDEO) TRUBOM U BITKU: Pogledajte kako je jedna melodija pomirila zaklete neprijatelje
Pukovnik Džek Liroj Tueler je uvek bio svestan pravog značenja reči "samoća", pa je najboljeg prijatelja potražio u muzici.
Siročići su napustili svoj dom i preselili se kod tetke u obližnji gradić Evanston. Ona je Džeku dala prvu trubu, kojom je otkio najveću strast.
Tueleru je sve krenulo u životu, upisao je univerzitet u Birmingemu gde je upoznao buduću suprugu Mardžori.
"Prišla mi je predivna smeđokosa devojka punih, požudnih usana i upitala me da li sviram. Kad sam potvrdio samo je rekla - Imaš jake usne! Pitao sam je da li bi želela da ih proba i tada sam znao da je ona ta", kaže on.
Kraj rata je dočekao u Normandiji gde i počinje naša priča. Nekoliko nedelja posle čuvenog Dana D, Džek je sedeo u rovu, umoran, besan i blatnjav. Morila ga je ona stara samoća iz detinjstva za koju se toliko borio da otrese. Izvadio je vernog prijatelja i spremao se da zasvira.
"Komandir mi je rekao - Džek, nemoj da sviraš večeras, zato što nas vreba jedan snajper. Pomislio sam kako je taj nemački snajperista podjednako uplašen i usamljen kao ja, pa sam odlučio da zasviram pesmu za njega."
"Lili Marlen" je jedina stvar oko koje su se složile sve zaraćene strane - svi su obožavali ovu pesmu, i u njoj tražili razloge za borbu ili pak, besmisao rata.
Sledeće jutro je džip obavestio komandu o Nemcima koji su zarobljeni protekle noći, a jedan od njih je na iskvarenom engleskom ponavljao - Ko je svirao trubu juče? Kad se Džek javio, Nemac je zajecao i rekao:
"Pesma koju si svirao me podsetila na verenicu u Nemačkoj, na majku i oca, na porodicu, braću i sestre... i nisam mogao da pucam."
Ispostavilo se da je upravo on bio taj snajperista koji je držao Džeka na nišanu.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati