Pukovnik Džek Liroj Tueler je uvek bio svestan pravog značenja reči "samoća", pa je najboljeg prijatelja potražio u muzici.

Ne propustite...Let, leti prasetina(FOTO) PRVA LETEĆA SVINJA! Istorija je nepravedno zaboravila Ikara među papkarima
leteca-svinja-profimedia.jpg

Džek Tueler je naučio da svira trubu još kao dete, dok je rastao u Vajomingu. Njegova majka, medicinska sestra, preminula je sa 29 godina, a otac, ponekad barmen, ali stalni alkoholičar, napustio je 5-godišnjeg Džeka i njegovog mlađeg brata Boba dan posle njene smrti.
dzek-liroj-tueler-youtube.jpg
Youtube Printscreen 

Siročići su napustili svoj dom i preselili se kod tetke u obližnji gradić Evanston. Ona je Džeku dala prvu trubu, kojom je otkio najveću strast.

"Davne 1939. godine sam svirao u Lejk hotelu u Jeloustoun parku u orkestru od 22 muzičara. Čuveni Luis Armstrong nam je prišao i rekao - Dobro zvučite za belce. Pitao sam ga koji bi savet pružio mladom početniku. Rekao je - Uvek sviraj melodiju koju žele. Gledaj ih, sviraj njihove ljubavne pesme i igraj im se sa osećanjima", priseća se Tueler.
luis-armstrong-profimedia.jpg
Profimedia 

Tueleru je sve krenulo u životu, upisao je univerzitet u Birmingemu gde je upoznao buduću suprugu Mardžori.

"Prišla mi je predivna smeđokosa devojka punih, požudnih usana i upitala me da li sviram. Kad sam potvrdio samo je rekla - Imaš jake usne! Pitao sam je da li bi želela da ih proba i tada sam znao da je ona ta", kaže on.

Ali svet nije delio Tuelerovu sreću, tamni oblaci rata su se nadvili nad celim svetom, a ni Amerika nije bila izuzetak. Usijane glave, Tueler je stajao prvi u redu dobrovoljaca. Postao je pilot ozloglašenog lovca-bombardera Tanderbolta P-47, a za tri godine i preko 140 letačkih misija ga metak nije hteo, ali je verna truba parala nebom zajedno sa njim.
tanderbolt-p47-profimedia.jpg
Profimedia 

Kraj rata je dočekao u Normandiji gde i počinje naša priča. Nekoliko nedelja posle čuvenog Dana D, Džek je sedeo u rovu, umoran, besan i blatnjav. Morila ga je ona stara samoća iz detinjstva za koju se toliko borio da otrese. Izvadio je vernog prijatelja i spremao se da zasvira.

"Komandir mi je rekao - Džek, nemoj da sviraš večeras, zato što nas vreba jedan snajper. Pomislio sam kako je taj nemački snajperista podjednako uplašen i usamljen kao ja, pa sam odlučio da zasviram pesmu za njega."

"Lili Marlen" je jedina stvar oko koje su se složile sve zaraćene strane - svi su obožavali ovu pesmu, i u njoj tražili razloge za borbu ili pak, besmisao rata.

Sledeće jutro je džip obavestio komandu o Nemcima koji su zarobljeni protekle noći, a jedan od njih je na iskvarenom engleskom ponavljao - Ko je svirao trubu juče? Kad se Džek javio, Nemac je zajecao i rekao:

"Pesma koju si svirao me podsetila na verenicu u Nemačkoj, na majku i oca, na porodicu, braću i sestre... i nisam mogao da pucam."

Ispostavilo se da je upravo on bio taj snajperista koji je držao Džeka na nišanu.