Novac postaje preokupacija najčešće onda kada ga nemamo dovoljno. Ipak, ljudi ama baš nikad ne razmišljaju o istoriji valuta i odakle potiču ideje za njihova imena.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Sterlinška funta

Britanska funta nastala je pre hiljadu godina za vreme Anglo-saksonske Engleske, i najverovatnije je da je ona najstarija svetska valuta koja je i dalje u opticaju. Ne zna se tačno poreklo naziva, ali poreklo reči “sterlinška“ je verovatno iz staro-engleske reči “steorra“ što znači zvezda. Britanski Normani su dodali deminutiv sufiksa –ling kako bi stvorili reč koja bi označavala malu zvezdu. Inače, to je sleng za mali srebrni peni.

Saksonsko kraljevstvo Velike Britanije pustilo je novac u opticaj i 240 “sterlinga“ je iskovano od funte srebra. Funta je jedinica za težinu. Naziv prema težini nije neobičan jer mnoge svetske valute svoje ime duguju meri za težinu. Na taj način su svoja imena dobile i marka, lira, pezos i rublja.

SAD: Dolar

Dolar je postala službena američka valuta 1792. godine, a iza sebe ima komplikovanu istoriju. Naime, boemski aristokrata grof Hijeronimus Šlik je počeo da kuje srebrne kovanice koje je nazvao "Joachimstalers“. To je bilo ime doline gde se iskopavalo srebro, a sufiks -er pokazuje da potiče iz nemačkog jezika.

Nemačku reč su skratili na Taler i prošla je kroz mnoge jezike: švedski daler, norveški dalar i holandski daler. Primenili su je na druge kovanice, holandski "leeuwendaler" što znači lavlji dolar. Imao je manju težinu od većine novčića pa je postao popularan za razmenu jer je bio lakši za transport. Tako je preko Novog Amsterdama stigao u američke kolonije i nametnuo se kao službena valuta.

Evropa: Evro

Dobio je naziv po Evropi što je vrlo očigledno i time je zamenio tadašnje evropske valute. Korene vuče od lika iz grčke mitologije - Evrope, a njegovo ime je nastalo od riječi "eurys" što znači široko lice. Nije jasno odakle to ime kontinentu, ali su Grci područje u kom su živeli zvali Evropa od 522. p.n.e. Vremenom su se granice proširile i na ostatak kontinenta.

Japan: Jen

Njegovo poreklo je u japanskoj reči "en" koja znači krug, a ima jezičku povezanost sa kineskim juanom i južnokorejskim vonom. Predstavili su ga 1871. godine. Turisti koji su govorili engleski su izgovarali "yen" umesto en. Ipak, najveći krivac je Džejms Kertis Hepbern, američki misionar koji je napravio prvi merodavni japansko-engleski rečnik. U njemu je napisao slova e kao ye.

Kasnije izdanje je izbrisalo "y" iz drugih reči, ali i dalje se koristila reč jen jer je postala opšte prihvaćena.

Švajcarska: švajcarski franak

Švajcarska je uzela naziv za valutu od Francuske gde je bila službena od 1795. do 1999. godine. Švajcarski franak je počeo da se koristi od 1850. godine.

Francuzi su prve kovanice radili od zlata u čast oslobođenja kralja Jovana II koga je zarobila Engleska. Kovale su se samo 20 godina, a ime je ponovno upotrebljeno za srebrne novčiće između 1575. i 1641. godine. Tada je franak postao zajednički termin za novac. Franak ima svoje poreklo u nemačkom franku i znači besplatni novac.

Srbija: Dinar

Veliki broj nacionalnih valuta nosi ime dinar - srpska, jordanska, alžirska, kuvajtska... Reč dinar izvedena je direktno iz latinske reči "denarius" koja je označavala srevrne novčiče koji su se koristili u Rimskom carstvu.

Rublja: Rusija

Ruska rublja dobila je ime od reči "рубить" što znači "odseći, preseći", jer je bila smatrana za sitniji oblik grivne.

(Express.hr/Newsweek)