Jovan Dučić svakako predstavlja jednu od najistaknutijih srpskih pesničkih figura 20. veka. Napisao je veliki broj pesama u kojima je najčešće opevao ljubav, bol, sreću, smrt, samoću i prolaznost. Motivi o ženi, iluzijama i ljubavnim snovima najčešća su tema njegove poezije. Pisao je ono što je i živeo. Dučić je, naime, važio za jednog od najvećih zavodnika svog vremena.

Rođen je 17. februara 1871. u Trebinju, učiteljsku školu pohađao je u Sarajevu i Somboru, a onda se zaposlio kao učitelj. Neko vreme je radio kao učitelj po raznim mestima, a onda došao u Bijeljinu. Tu mu se desila možda jedina prava ljubav. Kao tek pristigli učitelj - imao je 22 godine - u Bijeljini je sreo Magdalenu Magu Živanović, unuku bogatog bijeljinskog trgovca i jednog od najuglednijih Bijeljinaca.

Bijeljinska pesnikinja

Ljubav je planula, a pod Dučićevim uticajem i Magdalena je počela da piše poeziju, postavši tako prva bijeljinska pesnikinja.

Grad je brujao o njihovoj ljubavi, ali Magdalenin otac nikako nije dozvoljavao da mu se ćerka uda za došljaka koji nema ništa drugo do učiteljsku platu. Patrijarhalno vaspitana, Magdalena nije htela da postupi protivno očevoj volji, ali je smogla snage da odbije bračnu ponudu bogatog trgovca kojeg joj je našao otac.

Kraj njene i Dučićeve ljubavi ubrzale su austrougarske vlasti, koje su mladog učitelja već naredne godine proterale iz Bijeljine zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ i „Oj Bosno“. Dopisivali su se još neko vreme, a onda je Dučića sudbina odvukla na drugu stranu.

Magdalena je poživela osamdeset godina i nikad nije prebolela rastanak sa pesnikom. Umrla je usamljena 1956, na spomeniku joj, po njenoj želji, piše: „Maga Nikolić Živanović, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“.

Odlazak u diplomate

Dučić je 1907. prešao u diplomatiju. Službovao je u raznim evropskim prestonicama, a uoči Drugog svetskog rata odlazi u SAD, gde je i umro 1943.

Nikada se nije ženio, ali teško da je pomišljao na Magu. Pratili su ga skandali i afere, od kojih ona kada je svom prijatelju i drugu po peru Aleksi Šantiću preoteo verenicu i posle kratkog vremena je ostavio, ni izdaleka nije bila najveća.

Recimo, zbog jedne afere u Švajcarskoj - tada je imao 54 godine! - morao je da napusti diplomatsku službu!

Pesnik je početkom oktobra 1924. godine postavljen za našeg stalnog delegata u Društvu naroda, organizaciji iz koje će kasnije nastati Ujedinjene nacije. A već u julu 1925. u beogradsko ministarstvo spoljnih poslova, na ruke ministru, stiže pismo izvesne gospođe Fogel iz Ženeve, koja kaže da je Dučića u svoju kuću primala s poverenjem kao što to zaslužuje jedan poslanik Kraljevine SHS, ali da je on to poverenje izigrao i da je zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antoanetu, koja je sada u drugom stanju. Ona će, piše još, da se obratiti sudu ako Dučić ne prizna dete za svoje i obezbedi mu izdržavanje.

Skandal u Švajcarskoj

Dučić je sve poricao, omalovažavajući i Antoanetu i njenu majku da su „nekakve manikirke“. Tvrdio je da mu je „aferu napakovao“ naš prethodni poslanik u Društvu naroda Milutin Jovanović, ali je ipak morao da napusti Švajcarsku. U ono vreme se na takav skandal nije gledalo s mnogo osuđivanja, pa je već u februaru 1927. imenovan za izaslanika u Kairu.

U junu te godine došao je na odmor u Beograd i u zgradi Ministarstva inostranih poslova slučajno sreo pomenutog Milutina Jovanovića. Potukli su se, pa su suspendovani. Dučić se u diplomatiju vratio tek krajem 1929, posle intervencije kralja Aleksandra lično.

Antoaneta Fogel je u novembru 1925. rodila sina i dala mu ime Žan, odnosno Jovan. Iako su strogi švajcarski zakoni nalagali da pođe u školu sa šest godina, majka je za ovog mališana izborila specijalnu dozvolu da se - do desete godine - obrazuje kod kuće. Strahovalo se, naime, da bi Dučić mogao da ga otme!

Po svemu sudeći, naš pesnik je izdašno pomagao svog sina. Žan je studirao ekonomske nauke i doktorirao... Majka „manikirka“ to nikako nije mogla sama da obezbedi sinu.

Jovan Dučić
BEG IZ ŠVAJCARSKE ZBOG VANBRAČNOG SINA

Pesnik je imao 54 godine kada je njegova devetnaestogdodišnja ljubavnica rodila dete, pa je morao da napusti diplomatsku službu u Švajcarskoj

Budimpešta
AMBASADA NA DAR LJUBAVNIKU

Prilikom predaje akreditiva u Budimpešti, Dučić se kroz centar mađarske prestonice provezao u luksuznom fijakeru sa četiri bela konja. O tom se događaju pričalo mesecima, a jedna grofica iz Transilvanije poželela je da naočitog diplomatu i upozna. Tako je među njima buknula ljubav... A kad je Dučić premešten u Rim, grofica mu je poklonila vilu u centru Budimpešte, koju je on darovao svojoj zemlji i u kojoj je i danas ambasada Republike Srbije!

Sutra: Ivo Andrić