Obala je nekada predstavljala nešto strašno i smrtonosno, a onda je odjednom, maltene preko noći, postala mesto za uživanje i odmor. Kako se to desilo?

Ovog leta, kao i svakog prethodnog u poslednjih 250 godina, milioni ljudi širom sveta putovali su na more kako bi se odmorili i iskoristili duge tople letnje dane. Kreme za sunčanje, igrarije u pesku ručni frižideri i ljudi u kupaćim kostimima okupirali su svaki uređen pedalj obale, od Portugalije do Turske, piše Newsweek.rs.

Dan proveden na plaži predstavlja kulturološki i drruštveni ritual. Ali, tako nije bilo oduvek.

Od antičkog doba, do 18. veka, plaža je budila strah i neprijatnost u kolektivnoj svesti. Obalski pejzaž bio je poistovećen sa opasnom divljinom u kojoj se odigravaju brodolomi i prirodn katastrofe. U klasičnoj mitologiji, bes okeana je opšte mesto, a plaža obično donosi nesreću. Antika nije poznavala privlačnost plaža, niti emociju koju danas izaziva bacakanje po talasima.
plaza-obala.jpg
Wikipedia 

I tokom srednjeg veka, plaža je zadržale iste atribute, jer sve najveće opasnosti dolazile su sa obale - pirati, banditi, krstaši, kolonizatori, kuga, boginje i slično. Čak i u kasnijim vremenima, plaža je shvatana kao granica nepoznatog, naročito u zapadnoj književnosti.

Kada i kako je onda plaža doživela tu transformaciju - od simbola pretnje do omiljenog mesta miliona?

Moderno shvatanje plaže kao mesta za zdravlje i hedonizam došlo je sa industrijskom revolucijom. Evropsko "otkriće" plaže predstavlja jedan od najboljih primera toga kako se ljudsko mišljenje, naročito o prirodi, drastično menja, i to sa velikim posledicama po životnu sredinu i svet.
plaza-obala.jpg
Reuters 

U drugoj polovini 18. veka, evropske elite počele su da otkrivaju lekovita svojstva svežeg vazduha, fizičkih vežbi i plivanja. Trend je naročito bio prigrljen u Velikoj Britaniji koja je bila dom Industrijske revolucije. Aristokrate i intelektualci postali su još jednom okupirani fizičkom spremom i higijenom.

Više klase delovale su krhko i istrošeno u dobu, usled čega se rodila ideja "vraćanja moru". Preko noći su evropski doktori počeli de prepisuju plivanje u hladnoj morskoj vodi kao terapiju i prva odmarališta su počela da se otvaraju u do tada zatvorenim obalskim selima i gradićima.

Ljudi su počeli da idu na more zbog čitavog niza problema: melanholije, lepre, impotencije, infekcija, menstrualnih problema, histerije i mnogo čega.
plaza-obala.jpg
Wikipedia 

Književnost romantizma i specifičan senzibilitet vremena doprineli su ovom procesu oživljavanja plaže. Romantičarski pisci uneli su emociju, divljenje i čuđenje u naizgled ovične stvari, kao što je šetanje duž plaže i posmatranje plime i oseke. Obalski pejzaž, nekada smrtonosan, postao je mesto katarzijanskog iskustva u kojem se individua povezuje sa prirodom. Plaža je postala mesto za samospoznaju zahvaljujući ovim stvaraocima i slikarima kao što su Kaspar David Fridrih i Džozef Vilijam Tarner.

Plaža je postala nešto sasvim novo za evropljane, a to je utočište kada je čoveku potrebno da pobegne iz užurbanog zagušljivog grada. Uspon železnice ubrzao je ovaj proces i pretvorio ga u nastanak turizma kakvog poznajemo danas. Putovanje je odjednom postalo pristupačno i lako, a obale su postale otvorene i za srednju klasu.

Termin "odmor" zaživeo je u pravom smislu.
plaza-obala.jpg
Wikipedia 

Ova revolucija koja je zahvatila čitavu Evropu, a nešto kasnie i svet, zauvek je promenila ne smao društvo, već i životnu sredinu čitave planete.

Razvoj turizma, preoblikovao je mnoge gradove i stvorio stotine, ako ne i hiljade novih. Danas, oko polovine svetske populacije živi na 60 kilometara od obale. Istovremeno, zbog ogromnog broja ljudi između 75 i 90 odsto peščanih plaža nestaje, što zbog rasta novoa mora, što zbog ljudi.

S obzirom da su nekretnine na obali najskuplje i najpoželjnije na tržištu, lako se zaboravlja koliko je ranjiva ova vrednost i koliko lako možemo da je izgubimo. Loše stanje svetskih plaža ne predstavlja samo ekološki problem, več i kulturni.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

Kina: Završena konstrukcija najvišeg mosta na svetu (FOTO, VIDEO)

Nova millitarizacija Evrope: Evo šta donosi stvaranje armije EU

Dobrodošli u novu Renesansu: Evo kako se svet promenio u našem dobu

Seks (tačnije njegov nedostatak) preti da uništi jednu zemlju

Zlatne šezdesete: 12 nezaboravnih jugoslovenskih obrada američkih hitova (VIDEO)