Možete li da zamislite da neko zaista poseduje još i kažiprst Panča Vilje, čuvenog revolucionara, poslednji dah Tomasa Edisona ili prst Galilea Galileija

Molitva pred moštima je duboko ukorenjena u ljudima još od najranijih dana hrišćanstva. Bilo da se radi o delovima tela ili odeće svetaca, vernici su relikvijama odavali posebnu čast. Uglavnom se od njih očekuje da pomognu u isceljenju i doprinesu u pružanju Božje milosti u teškim trenucima. Međutim, neretko su i delovi tela poznatih ličnosti u istoriji odstranjivani i uzimani kao relikvije. Kurir vam otkriva pet najčudnijih necrkvenih relikvija koje - verovali ili ne - zaista postoje!

Prst Galilea Galileija

U junu 2010. u Italiji je izvršeno najneverovatnije ujedinjenje u istoriji. Spojeni su srednji prst astronoma Galilea Galileja i ostatak njegovog tela. Muzej istorije nauke u Firenci je na aukciji kupio srednji prst naučnika, koji je uzet s njegovog tela 1737, kad je ono prebacivano u novu grobnicu. Poštovaoci lika i dela čuvenog naučnika tada su s Galilejovog tela uzeli još jedan prst, zub i pršljen s kičme. Galilejov prst je dugo bio izložen u muzeju pored njegovog teleskopa.

Penis cara Napoleona Bonaparte

Dok se većina relikvija nalazi u muzejima, neke se kriju daleko od očiju javnosti. Takav je slučaj s penisom Napoleona Bonaparte. Engleski hirurg je 1821. odstranio penis francuskog vojskovođe koji je preminuo u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena. Napoleonov penis se prenosio s generacije na generaciju, kao da je u pitanju umetnička slika. Njegovi vlasnici su bili jedan italijanski sveštenik u 19. veku, jedan prodavac knjiga u Londonu, pa čak i jedan urolog iz SAD. On ga je kupio 1969. za 2.900 dolara i držao ga u koferu ispod kreveta sve do smrti 2007. Njegova neobična kolekcija je prodata na aukciji u junu ove godine, a pazario ju je jedan kolekcionar iz Argentine.

Oči naučnika Alberta Ajnštajna

Penis Napoleona Bonaparte nije jedini deo tela neke poznate ličnosti koji se nalazi daleko od očiju javnosti. Nakon što su decenijama gledale u zvezde pokušavajući da odgonetnu tajnu univerzuma, oči čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna izvađene su iz njegovog tela nakon što je fizičar preminuo 1955. Naučnikove oči sada istražuju neprozirnu tamu sigurnosnog boksa u jednom sefu čuvene njujorške banke. Kad je Ajnštajn preminuo, odstranjen mu je i mozak zbog istraživanja. Oči je uzeo njegov oftalmolog Henri Abrams, koji je preminuo 2009. u 97. godini. Očekuje se da će Ajnštajnove oči uskoro biti ponuđene na prodaju na aukciji.
tomas-edison.jpg
Profimedia 

Poslednji dah Tomasa Edisona

Egzistencijalna ljudska želja da se sačuva ono što se sačuvati ne može dobila je potvrdu u Muzeju Henri Ford u Mičigenu. Tamo se, naime, čuva epruveta koja podseća na mikrofon, a u kojoj se nalazi poslednji dah čuvenog američkog naučnika i pronalazača Tomasa Edisona. Kad je Edison, preminuo u svojoj sobi u Nju Džersiju 1931. godine, njegov poslednji dah je sačuvao njegov sin Čarls, koji je bio doktor. On je poput drevnih Grka verovao da poslednjim dahom duša napušta telo. Epruvetu je dao na čuvanje očevom prijatelju i poslovnom partneru Henriju Fordu, koji je kasnije postao automobilski magnat.

Kažiprst revolucionara Panča Vilje

U El Pasu u Teksasu vlasnik jedne zalagaonice je 2011. ponudio na prodaju ni manje ni više nego kažiprst Panča Vilje, čuvenog meksičkog revolucionara. Istorija kaže daje Vilja ubijen u zasedi 1923, a da je njegov grob oskrnavljen tri godine kasnije. Tada je ukradena njegova glava i još nekoliko delova tela. Viljin prst ni dan-danas nije našao novog vlasnika.

Šta motiviše ljude da poseduju delove tela drugih osoba bez obzira na to koliko su oni bili poznati, ostaje misterija do današnjih dana. Taj motiv možda najbolje opisuju reči Henrija Abramsa, Ajnštajnovog oftalmologa, koje je izrekao u jednom intervjuu 1994:
- To što imam Ajnštajnove oči znači da veliki naučnik još nije umro. Deo njega živi sa mnom.
panco-vilja.jpg
Profimedia