Priča o dečaku koji je uporno učio molitve ali ništa nije pamtio i razočaran se pitao da li treba da prestane da se moli. Jedan starac mu je dao odgovor.

Bio jednom jedan mladić, koji je danima, nedeljama i mesecima učio molitve. Ali se u njegovoj glavi nije ništa zadržavalo. Sve je oticalo poput vode, ništa bitno nije ostajalo. Potpuno razočaran, rešio je da prestane da se moli. U to ču za jednog starca, velikog molitvenika koji se podvizavao u pustinji. – Dobro, posetiću mudraca i pokušaću poslednji put da nađem odgovor na pitanje kako se treba moliti – pomislio je mladić. Krenuo je na put i pronašao mudraca.

"Veliki učitelju! Da li bi hteo da me naučiš pravoj molitvi, da osetim korist od toga", upita mladić.

"Vidiš li ono prljavo sito tamo? Uzmi ga i iz reke donesi vode u njemu", reče starac. Mladić je uzeo sito, otišao sto metara do reke i zagrabio sitom vodu. Čim je sito izvukao, sva voda je iscurela. Vratio se starcu sa praznim sitom. Kad ga je ugledao, starac mu je rekao da opet ide na reku i zahvati vode. Tako je mladić išao nekoliko puta. Na kraju mu je dosadilo.

"Zašto me mučiš da radim besmisleni posao, kad voda u situ ne može da se nosi", upita iznervirano mladić.

"Sine moj, isto je sa molitvom. Ti zaista nisi doneo ni jednu kap vode, ali je sito, koje je bilo prljavo, sada čisto. Tebi se samo čini da od molitve nemaš koristi i da u tebi ništa ne ostaje. Molitva te pročišćava, iako ti to ne osećaš, isto kao što voda čisti ovo sito", odgovori mu mudri starac.

ruke-molitva.jpg
Profimedia 

(Molitvenik)