Svima je poznato sujeverje da osobi koja razbije ogledalo sledi sedam godina nesreće.

Postoje dva tumačenja ovog verovanja.

Nekada su ogledala predstavljala veliku retkost

Tehnologija pravljenja ogledala kakve mi sada koristimo postoji tek odnedavno. U dalekoj prošlosti su postojala ogledala, ali ih nije bilo lako napraviti. Za izradu su se koristili retki materijali kao što je vulkansko staklo, na primer.

Čak i kada ste imali sav potreban materijal, morali ste da vladate posebnom tehnologijom izrade, koja se čuvala od javnosti. Iz ovih razloga nije svako posedovao ogledalo u kući.

Uverenje, da će onaj ko razbije ogledalo imati sedam godina nesreće, se pojavilo da bi ih ljudi pazili i čuvali od oštećenja.

Ogledalo hvata čovekovu dušu

Stari Rimljani su verovali da ogledalo zahvata deo čovekove duše, zbog toga što čovek u njemu može da vidi svoje lice. Zato kad bi se ogledalo razbilo, verovalo se da će jedan deo duše onog ko ga je razbio ostati zarobljen u ogledalu. To bi trajalo sedam godina, jer se svakih sedam godina ljudska duša obnavljala, prema verovanju starih Rimljana.

Naravno, postojali su načini da se ovo prokletstvo preokrene. Neki od načina su bili dalje razbijanje ogledala u najsitnije deliće. Tada bi se deo zarobljene duše oslobodio. Drugi efikasan način je predstavljalo zakopavanje delića ogledala ispod drveta za vreme punog Meseca. Treći način je bilo bacanje delića u reku koja bi sve pročistila.

ogledalo-jezivo.jpg
Profimedia 

(Daliznate)