8 činjenica o Mariji Kiri

Marija Kiri je otkrila dva nova hemijska elementa: radijum i polonijum. Ona je izvršila prvo istraživanje u lečenju tumora radijacijom i osnivač je Instituta Kiri, koji je važan centar za medicinska istraživanja.

1. Rođena kao Marija Skodovska, Marija Kiri je bila peto dete roditelja učitelja

Zbog loše finansijske situacije u detinjstvu, radila je kao guvernanta u kući rođaka njenog oca. Tamo se zaljubila u Kazimježa Žoravskog i želela je da se uda za njega. Međutim, njegova porodica je odbila brak pozivajući se na loše finansijske uslove porodice.

2. Zbog nedostatka novca, povremeno bi se onesvestila od gladi

Marija se 1891. godine presela u Pariz i upisala Sorbonu kako bi nastavila svoje studije iz fizike, hemije i matemarike. Studirala je tokom dana, a uveče bi držala privatne časove.Živela je siromašno, s malo novca i jela je obično hleb s maslacem i čaj, a povremeno bi se onesvestila od gladi. Godine 1893. je dobila diplomu iz fizike, a sledeće još jednu diplomu - iz matematike.

3. U potrazi za većim laboratorijskim prostorom upoznala je budućeg muža Pjera Kirija

U srednjim 1890-im godinama počela je svoju naučnu karijeru i tražila je veću laboratoriju. Profesor Jozef Vierusz-Kovalski je Mariju upoznao sa Pjerom Kirijem, jer je mislio da Pjer ima više prostora. Iako nije imao veću laboratoriju, Pjer je našao Mariji prostor u kojem je mogla da počne sa svojim radom. Njihov zajednički interes za nauku je zbližio Mariju i Pjera i započelu su svoju romansu.U julu 1895. godine su sklopili građanski brak. Marija je nosila tamnoplavu garderobu umesto venčanice koja će joj godinama kasnije služiti kao uniforma za laboratoriju.

4. Dokazala je da su atomi deljivi

Nakon što je francuski fizičar Anri Bekerel prvi otkrio čudan izvor energije iz uranijuma, Marija Kiri je odlučila da više istraži ovu temu. Tokom istraživanja, došla je do nekoliko naučnih otkrića.

Došla je do saznanja da aktivnost uranijuma zavisi jedino od kvantiteta prisutnog uranijuma i da radijacija zaista dolazi iz samog atoma, a ne iz interakcije molekula.Ovo je pobilo drevnu pretpostavku da je atom nedeljiv i dovelo do stvaranja atomske fizike.

5. Marija i Pjer Kiri skovali su naziv „radioaktivnost“

Marija Kiri je 1898. godine otkrila da je torijum takođe radioaktivan, ali je u trci za ovim otkrićem prešao Gerhard Šmidt, koji je to objavio dva meseca ranije. Iste godine u istraživanju joj se priključio Pjer Kiri, a u julu 1898. godine su objavili zajednički rad otkrivajući postojanje elementa koji su nazvali polonijum, u čast njene rodne zemlje Poljske. U decembru iste godine, Kirijevi su otkrili postojanje drugog elementa, koga su nazvali radijum od latinske reči za zrak. U svom istraživanju su takođe skovali reč radioaktivnost.

6. Komitet za Nobelovu nagradu nije želeo da nagradi Mariju

U decembru 1903. godine, Marija Kiri je postala prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu iz fizike, a nagradu je podelila sa mužem Pjerom i Anrijem Bekerelom. Isprva, Komitet nije želeo da prizna Marijin doprinos, ali je njen muž uložio prigovor i njeno ime je dodato u nominaciji. Novac koju su dobili od nagrada im je omogućio da zaposle svog prvog asistenta u laboratoriji.

7. Marija Kiri - jedina osoba koja je osvojila Nobelovu nagradu iz dve oblasti

Pjer Kiri je 19. aprila 1906. godine nastradao u Parizu nakon što ga je pregazila konjska zaprega. Iako je bila neutešna, Marija je preuzela njegovu katedru na Sorboni postavši prva žena profesor u ovoj instituciji. U 1910. godini, Marija je uspela da izoluje radijum i definisala je međunarodni standard za radioktivnom emisijom, a merna jedinica za radioktivnost je na kraju nazvana po njoj i Pjeru: kiri.Godinu kasnije, Marija je dobila drugu Nobelovu nagradu, ovog puta iz hemije. Postala je prva osoba koja je osvojila dve Nobelove nagrade i ostala je jedina osoba koja je osvojila nagradu iz dve različite naučne oblasti.

8. Posvećenost nauci ju je koštala života

Marija Kiri je umrla 4. jula 1934. godine od posledica aplastične anemije, koja može da bude uzrokovana produženim izlaganjem radijaciji.Štetni efektni jonizujućeg zračenja nisu bili poznati u vreme njenog rada, koji je bio izvršen bez bezbednosnih mera koje su tek kasnije uspostavljene. Ona je epruvete koje sadrže radioktivne izotope nosila u džepu i skladištila ih u fioci radnog stola.Zbog njihovog nivoa radioaktivnosti, njeni radovi iz 1890-ih godina su se smatrali opasnim za rukovanje. Čuvaju se u kutijama oivičenim olovom, a ko želi da ih pogleda mora da nosi zaštitnu odeću.