Električna struja već dovoljno dugo posotoji, da bi trebalo da je već svi dobro poznaju. Ali nije tako

Prošlo je mnogo vekova otkada je Bendžamin Frenklin ekspenimentisao sa zmajem i gromovima, ali još uvek postoje mnogi mitovi o ovom najpopularnijem vidu energije. Evo koji su:

1. Statički elektricitet je drugačiji od onog iz mreže
Iako može biti zanimljivio da se poigrate sa statičkim elektricitetom, treba znati da se on ne razlikuje od onoga iz utičnice. Jedina razlika je u tome što prvi izaziva trenutno pražnjenje, a drugi ima stalan tok. On samo čeka provodnik da bi elektricitet potekao stalnim intenzitetom. Statički nastaje izmeđi dva suprotno naelektrisana pola, i trenutno se prazni.

2. Dalekovodi su izolovani
Većina kablova sa kojima dolazimo u kontakt su izolovani, pa se da pretpostaviti da su i dalekovodi iznad naših glava. Jedini razlog zbog koga ptice ne ubije struja dok stoje na njma je taj što ne dodiruju zemlju. Izolacija je skupa, pa kroz nezaštićene kablove ide od 1000 do 70000 volti.

3. Struja putuje brzinom svetlosti
Mnogi povezuju struju sa svetlošću, pa otuda i mišljenje da ona putuje brzinom svetlosti. Kako talas elektromagnetske energije putuje kroz kabl brzinom od 50 do 99 odsto brzine svetlosti sami elektroni se kreću jako sporo, tek par centimetara u sekundi. Tako kada čujete neki zvuk to nije pomeranje direktno molekula vazduha već slojeva vazduha koji je između vas i izvora.

4. Električna struja je tok elektrona.
Iako se pitanje struje može generalizovati kao tok elektrona kroz provodnik to nije uvek tačno. To zavisi od vrste provodnika. Kod plazmi, neonskih svetala, fluoroscentnih lampi bliceva kombinacija toka protona i elektrona je u pitanju. U slanoj vodi elektrolitima, ledu i kiselini iz baterija elektronski tok je tok hidrogenskih jona što je posebna vrsta toka.
struja-elektricna-energija.jpg
Profimedia 

5. Generatori prave struju
Generator je jako pogodna stvar kada se radi o nestancima struje. On pretvara mehaničku energiju u električlnu. Ali on umesto elektrona pravi njihov tok. Slično srcu koje pumpa krv, ali je ne stvara.

6. Drvo i guma su odlični izolatori.
Većina ljudi kada radi nešto sa strujom, prvo stavi gumene rukavice. To je dobar korak ali ne i dovoljan. Ako vam nije jasno naznačeno neki predmeti nisu sigurni izolatori. Čista guma jeste dobar izolator, ali većina gume u domaćinstvu sadrži neke dodatne aditive. Čak i drvo može biti provodnik u nekim uslovima.

7. Mali napon nije opasan.
Iako većina roditelja brine da se deca sa viljuškom ne približe utičnici, bez problema će detetu dati da stavi baterije u igračku. Nije voltaža već jačina struje u amperima ta koja ubija. U pravim uslovima i struja iz akumulatora od 12 volti može da nanase ozbiljne povrede čak i ubije.

8. Struja nema težinu
Pošto je nevidljiva, za pretpostaviti je da struja kao tok elektrona od tačke A do tačke B nema težinu. To je delimično tačno, struja kao tok nema masu ali čestice koje je čine imaju. Ipak tu težinu je jako teško utvrditi jer je tok konstantan i nema nagomilavanja elektrona na jednom mestu.

9. Struja zavisi od debljine žice.
Jasna je zabuna da veličina žice označava i visinu protoka. To je slučaj sa rečnim tokom, ali ne i sa strujom. Tamo gde je presek manji struja je brža, a gde je širi ona je niža.

10. Baterija skladišti napon ili elektrone
Kod ljude pitate šta je baterija dobićete odgovor da ona skladišti elektrone. Unutar baterije su dve elektrode a između njih neka vrsta "supe”. Kada se polovi baterije spoje elektroni sa pozitivne elektrode idu ka negativnoj.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

Ratni plen: Zašto se riznice drevne Troje čuvaju u Rusiji?

Evo kako zvuči kada veštačka inteligencija napravi pop pesmu (VIDEO)

Loše mesto za "višu rasu": Ovo je priča o neuspeloj nacističkoj kolonizaciji Amazona (FOTO)

Najduža loza na svetu: 9.000 godina star "čedarski čovek" ima živog potomka