PRAZNI SU VAM DŽEPOVI? SAMI STE KRIVI! Zbog ovog ponašanja nemate PARA, promenite nešto!

Koji su razlozi siromaštva i zašto deluje da su određeni ljudi osuđeni na njega, dok je drugima blagostanje po svemu sudeći palo s neba? Biznis konsultantkinja Natalija Grejs autorka je knjige "Zakoni genetskog siromaštva" u kojoj pokušava da objasni kako su ljudi programirali sebe na male prihode.

Način razmišljanja

Dok smo bili klinci, često je moje društvo posle škole odlazilo u kuću jedne devojčice iz mog odeljenja, i tamo smo skakali po kauču sve dok ne bi došli roditelji. Naročito smo uživali u tome zbog pojedinih federa koji su gotovo izbijali iz postave. Naše skakanje proizvodilo je i pravi oblak prašine. Dvadeset godina kasnije, ponovo sam posetila svoju drugaricu iz detinjstva i, na svoj užas, u njenoj kući zatekla sam isti taj kauč.

Koliko sam mogla da primetim, bio je u približno istom stanju kao kada smo pre dve decenije skakale po njemu, ali ja sam ostala zatečena celokupnim stanjem svih komada nameštaja u kući. Sve je bilo dotrajalo, prašnjavo i pokvareno. U glavi sam brzo preračunala koliko bi koštalo da se kupi novi kauč, zamene stare stolice i polomljeno veliko ogledalo, u čije je pukotine stavila foliju. Dok smo razgovarale, u glavi sam stavljala nove tapete na njene zidove. Želela sam da pobacam sve kartonske kutije koje su virile ispod njenog kreveta, zajedno sa polomljenom saksijom koju je privezala parom najlonskih čarapa.

"Ali, šta ako su u izuzetno teškom finansijskom položaju" – zapitala sam se nedugo potom. Ali, moj mozak se i dalje nije predavao i prisetila sam se kako sam i sama nedavno kupila jeftine tapete koje izgledaju sjajno. Gde god da sam pogledala, videla sam samo pukotine, prljavštinu i đubre.

Odjednom mi je sinula jedna misao – zašto se prljavština uvek vezuje za siromaštvo? Sada to pitam i vas. Možete da zamenite uvek sa "često" i "gotovo uvek", ali to je činjenično stanje. Priznaćete da i skroman dom ima sve predispozicije da bude čist. Ipak, prljavština je gotovo uvek prisutna u siromašnim domovima.

Mislim da je razlog tome što je ta neurednost i prljavština odraz uma i načina razmišljanja. Kako su prljavština i siromaštvo komšije, to znači i da je siromaštvo poseban način razmišljanja.

Siromaštvo se ogleda i u neopranim rukama.

Tvrdičluk

U školi sam imala divnu profesorku knjievnosti. Bila je neverovatno inteligentna i intuitivna. Jednog dana, rekla je rečenicu koja mi se do danas urezala u sećanje. Neko od učenika pitao je šta je tvrdičluk, a ona je rekla: "Tvrdičluk je ono kada piješ iz stare, okrnjene šolje dok novu čuvaš u kredencu."

To srećemo u većini domaćinstava. Kao što se višak novca odvaja za crne dane, tako se i dobar escajg čuva za posebne prilike. Međutim, te posebne prilike su tako retke, a crni dani su sve češći. Ako sve dobro što imate čuvate za budućnost, ona nikada neće doći.

Ako sve svoje nade ulažemo u budućnost, sadašnjost će nam biti tragična.

Kompleks Pepeljuge

Poznajem ženu koja je dvadeset godina manijakalno štedela novac kako bi mogla da ga pridoda novcu od prodaje garsonjere, i napokon sebi kupi kuću sa baštom.

Sama je odgajila dve ćerke. Stalno su bile polugladne, a sve tri uglavnom su živele na supama. Jednom mi se starija ćerka poverila i rekla mi da se stidi toga što ima samo par komada odeće, a svaki komad je vidljivo krpljen. Iako je ona rasla, iste pantalone su, "magično", rasle sa njom, tako što joj je majka samo došivala nove materijale na njih.

Znate šta se onda dogodilo? Nakon dve decenije odricanja, majka je napokon kupila kuću o kojoj je sanjala, ali devojke uopšte nisu bile zainteresovane za baštu. Pored toga, nisu se ni ponašale kao većina devojaka jer su dobile "kompleks Pepeljuge". Drugim rečima, plašile su se da troše novac pa i danas, kada imaju posao i izvor prihoda, i dalje idu u iznošenoj odeći, jedu iz polupanih tanjira, a nameštaj ne kupuju već uzimaju ono što su drugi bacili. To siromaštvo ostalo im je zacrtano u podsvesti i tako se ponašaju i sada kada mogu sebi da priušte malo uživanja.

Konstantan strah od trošenja i najmanje svote novca će vas psihički unazaditi.

Podsvesno programiranje

Deca koja odrastaju u siromašnoj sredini podsvesno sebe programiraju na siromašan način života i u budućnosti. Čehov je davno primetio da pohabani zidovi i prljavi hodnici imaju poguban uticaj na moć učenika da uče u takvom okruženju.

Prljavština i siromaštvo ubijaju čoveka u pojam, i to siromaštvo ostaje im u podsvesti i kada se okolnosti promene.
Bogatstvo je stanje uma, a najmanje što možete da uradite kako biste oterali bedu jeste da povadite sve te lepe tanjire i šolje i krenete danas da ih koristite. Ne čekajte specijalne povode, svaki dan je specijalan. Bacite polomljena ogledala i polomljene saksije. Izglancajte pod, pa ćete usput očistiti i um.

I bogatstvo, kao i siromaštvo su dobrim delom način razmišljanja.