Nije iznenađujuće zamisliti grupu vikinga ujedinjenih oko stola kako jedu brojne specijalitete od mesa divljači i piju pivo. Ali uživanje u jogurtu?

Ma koliko je primamljivo pretpostaviti da su obrozi vikinga bili obilni i da su sadržali meso, istina je da su u njihov svakodnevni život bile uključene raznovrsne namirnice na kojima bi mogli da im zavide i ljudi danas, piše National Geographic Srbija.

Teško nam je da zamislimo krupnog, bradatog ratnika kako baca svoj mač i uživa u kolaču koliko i u jogurtu ili da puni svoj tanjir zelenišima, ali to je istina.

„Vikinzi su imali širok spektar hrane i divljeg bilja od kojeg su pravili ukusna i bogata jela“, kaže Diana Bertelsen, koja pomaže u osmišljavanju recepata u Ribe Viking Centru u Danskoj, koji predstavlja rekonstruisano naselje vikinga u kojem posetioci mogu da osete njihovu kulturu, ali i da saznaju kako su se vikinzi hranili.

„Ne postoji originalni recept koji nam je na raspologanju iz vremena vikinga, ali pouzdano znamo koji su se usevi i životinje jeli pre hiljadu godina.



Iskopavanja otkrivaju šta su vikinzi jeli i šta su uvozili, na primer breskve i cimet“, kaže Diana.Tri faktora koja su uticala na ishranu vikinga

Naravno, lokacija vikinga je dosta uticala na njihovu ishranu, pa su tako u suvoj, hladnoj i primorskoj Skandinaviji ribe poput haringe i lososa obezbeđivale ključan izvor proteina i bile su sušene i konzervirane u soli.

Bogatstvo je takođe igrao ulogu u ishrani vikinga. „Na Grendlandu, vikinzi su jeli više foka, pogotovo u siromašnijim porodicama, dok su bogatije porodice jele više karibu, američkog severnog jelena“, kaže naučnica koja se bavi istraživanjem srednjeg veka Eleanor Rosamund Barraclough.

Treći faktor koji je uticao na ishranu vikinga su godišnja doba. U zavisnosti od doba godine, jela su mogla da uključuju širok spektar bobičastog voća, repe, kupusa i drugih zeleniša, uključujući morske alge, kaše na bazi ječma i ražani hleb. Jela su bila uglavnom jednostavna, ali nemamo razloga da verujemo da je hrana bila blaga i bezukusna.



Štaviše, arheološka istraživanja ukazuju na to da su vikinzi često u svoja jela stavljali luk, beli luk, korijander i mirođiju.

Vikinzi su takođe voleli da jedu mlečne proizvode. Pomorski ratnici su bili farmeri, a i vešti u stočarstvu. Krave i ovce su im obezbeđivali hranu, ali i sir, puter, mleko i ostale proizvode.

Na Islandu su posebno uživali u mlečnim proizvodima i često su ih jeli kao skyr, što je popularni proizvod na Islandu nalik jogurtu i danas se označava kao superhrana među mlečnim proizvodima.

Kao i mnogo o vikinzima, njihove navike uishrani su i dalje ostale izvor fascinacije i inspiracije za mnoge ljude. Budući da je ovaj iznenađujući zdrav režim ishrane pružao vikinzima fizičku snagu, preostaje nam da se zapitamo da li bi ishrana vikinga mogla da bude sledeća "paleo dijeta"?



Nova saznanja o moćnim ratnicima! U novom martovskom broju National Geographic Srbija koji izlazi sutra vas očekuje fantastična priča o vikinzima

SA SAJTA NATIONAL GEOGRPAHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:

Otkrića na Suncu: Šta pokazuju prve slike novog satelita?

Tajne Prvog svetskog rata: Lažno drveće kao ključni instrument špijunaže

Da li je ovo najbizarniji muzej na svetu?