MED JE NAJDRAGOCENIJA NAMIRNICA: Bog ga je stvorio kao HRANU i LEK kojem ĐAVO NE MOŽE NIŠTA!

Priča o postanku meda vraća nas u vreme prvobitnih ljudi, kada su Adam i Eva zbog neposlušnosti bili spaseni otkupljenjem svojih grehova. Bog se na njih, kao na svoju decu, sažalio i podario im hranu koju će moći da jedu uvek i oni i njihova deca, a kojoj zavidni đavo nikada neće moći da pokvari dobro i lekovito dejstvo.

Bog je bio na njih ljut zbog neposlušnosti, ali, kao i svaki dobri otac, nije mogao zaboraviti sasvim na svoju decu, koja su tako patila zbog neposlušnosti i lakoumlja. I jednog dana javi im se nebeski Otac i reče im:

"Vi patite, ali budite strpljivi iako ste izgubili zemaljski raj. Ja ću vam poslati svoga sina, koji će iskupiti vaše pogreške i otvoriti vama i vašim potomcima put za raj na nebu. Vi osećate fizičke bolove, i ja ću zato biljkama, koje su oko vas i koje pokrivaju zemlju, dati dar da vas mogu lečiti od svake bolesti".

I oni su se brzo navikli na upotrebu lekovitog bilja i blagodareći tome, bolesti su se izgubile i oni su potpuno ozdravili. No ni đavo nije spavao, pa videći to, u njemu se pojavi zavist. Razmišljao je kako da Adama i Evu ponovo odvoji od nebeskog Tvorca. Bojao se da im što savetuje,jer su već imali slična iskustva, pa zato ukrade sa neba jedan džak semena od rđavih otrovnih trava i brzo ih zaseje na zemlji, isto na svim stranama.

Za kratko vreme poniče i izraste to bilje, i Adam i Eva, ne poznajući ga, jeli su ga, te se razboleše opasno i oni i deca njihova. No ovoga puta oni se pokazaše trpeljivi u svojoj nesreći, koja ih je zadesila i ne gunđahu protivu volje Božje.

Gospodu se ovo njihovo strpljenje dopade i požuri se da ih ponovo vidi i uteši. Pošto im je povratio zdravlje i objasnio pakost đavolovu on im reče da će im pružiti jednu hranu, kojoj pakost đavolova neće nikad da pokvari dobro dejstvo.

Toga trenutka, po zapovesti Svevišnjega, jedan roj pčela siđe s neba i uhvati se za granu nad glavama Adama i Eve. Odmah su te bubice zlatnih krila počele da grade neke zlatne kolačiće i da ih pune nekim prekrasnim, zlatnim sokom. Gospod Bog uze jedan kolačić i pruži Adamu, Evi i deci njihovoj da jedu.

Osetivši slatki sok, svi su bili iznenađeni, a mali Avelj, smešeći se pruži ručice Gospodu. Nebesni Otac bio je zadovoljan i reče:

"Taj zlaćani, slatki sok, koji jedete, zove se med, on se kupi iz krunica raznih cvetića i napaja se mirisom cveća iz koga je. On će vama i vašim potomcima biti najbolja i najbogatija hrana, a u isto vreme, i najbolji lek u svemu".

(BaštaBalkana)