Danas u 11 časova i 28 minuta nam stiže proleće. Šta se zapravo događa na dan ravnodnevice i kako se širom sveta proslavlja dan buđenja i ponovnog rođenja, otkriva National Geographic Srbija.

Astronomsko proleće na severnoj hemisferi počinje danas 20. marta i završava se u sredu 21. juna.
Prolećna ravnodnevica na severnoj hemisferi je takođe poznata kao martovska ravnodnevica, a na južnoj hemisferi je poznata kao jesenja ravnodnevica.

Martovska ravnodnevica obeležava trenutak kad Sunce preseče nebeski ekvator, zamišljenu liniju na nebu iznad Zemljinog ekvatora, s juga ka severu. Ovaj trenutak se dešava 19, 20. ili 21. marta svake godine.

Zašto se zove ravnodnevica?

Budući da će danas noć i dan biti gotovo jednake dužine, 12 sati, ceo svet ovaj događaj naziva ravnodnevicom (equinox), što u latinskom bukvalno znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć).

U stvarnosti, ravnodnevice na podrazumevaju tačno 12 sati dnevne svetlosti.

Solsticijum i ravnodnevica obeležavaju ključne faze u astronomskom krugu na Zemlji. Postoje dve ravnodnevice (prolećna i jesenja) i dva solsticija (letnja i zimska).

Njihovi datumi nisu fiksni zbog eliptičnog kruženja Zemlje oko Sunca. Početkom januara, Sunce je najbliže Zemlji, a početkom jula je najudaljenije.

Šta se događa na dan ravnodnevice?

Zemljina osa je uvek pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ekliptičnu, odnosno zamišljenu ravan koju Zemljina orbita stvara oko Sunca. Bilo kog drugog dana u godini nagib Zemljine ose je u uspravnom položaju u odnosu na sunčeve zrake.Ravnodnevica se događa gotovo u isto vreme širom sveta. Ove godine, proleće stiže u 11 sati i 28 minuta.

Slavljenje novih početaka

Martovska ravnodnevica se već dugo slavi kao trenutak ponovnog rođenja na severnoj hemisferi. Mnoge kulture imaju mnoge prolećne festivale i praznike u periodu oko martovske ravnodnevice.

Tako se na primer u Indiji obeležava proleće obeležava festivalom Holi, u okviru kojeg se slavi pobeda dobra na zlom. Poznat je i kao festival boja, i slavi se posipanjem boja i plesanjem na ulicama.

Uoči dolaska proleća, u Japanu željno iščekuju cvetanje trešanja, kada će se cela zemlja obojiti u ružičasto.Budući da je prolećna ravnodnevica simbol rađanja, obnavljanja i rasta, u drevnoj Italiji je postojala tradicija da žene sade biljke u baštama Adonisa tokom ovog dana.

Budući da su mnogi drevni spomenici građeni poput astroloških kalendara, kako bi mapirali kretanje Sunca tokom godine, ravnodnevica je sjajno vreme da posetite Stounhendž u Viltširu ili Čičen Icu u Meksiku.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:

Tsimane, pleme najzdravijih ljudi na svetu

10 najboljih besplatnih turističkih atrakcija na svetu

Naučnici otkrili algoritam koji može da predvidi buduće kriminalce na osnovu crta lica?