Otkad su sateliti počeli da snimaju Zemlju, jedno pitanje intrigira naučnike: zašto ova planeta svetluca poput zvezde?

Otkad su sateliti počeli da snimaju Zemlju iz dalekog svemira, uočeno je svetlucajuća misterija: sjajna poput zvezde, piše National Geographic Srbija. Zemlja nije zvezda, već planeta, pa zašto se onda sjaji poput zvezde?

Ovo pitanje je intrigiralo naučnike uključujući i poznatog astronoma Karla Sejgana, a Nasin tim istraživača je konačno otkrio odgovor na ovo pitanje.

U novoj studiji, koja je objavljena u časopisu Geophysical Research Letters, naučnici su otkrili tajnu koja se krije iza Zemljinog sjaja iz svemira: led.

DISCOVR (Deep Space Climate Observatory), satelit osmišljen da upozori naučnike na masovne koronalne eksplozije Sunca, koje se dešavaju milionima milja daleko od Zemlje, uočio je čudni odsaj naše planete otkad traju istraživanja 2015. godine.

Svetlucanje su prvi put zabeležili Karl Sejgan i njegove kolege 1993. godine, koje su analizirali slike Zemlje s letelice Galileo, a otada su naučnici zaključili da se takav odsjaj dešava iznad vode.

Kad je DISCOVR pokrenut, javnost je počela da ispituje autora rada Aleksandra Maršaka o odsjaju. On je imao u vidu i Sejganov rad, ali je primetio da odsjaji na slikama s Galilea nisu ograničeni na tela naspram vode. Radio je s timom na analiziranju jednogodišnjih podataka DISCOVR-a kako bi pronašao poreklo odsaja.

Tim je pogledao više od 800 odsjaja na slikama DISCOVR-a uzimajući u obzir širinu, ugao i apsorpciju kiseonika u Zemljinoj troposferi u obzir. Suzili su svoj izvor na sunčevu svetlost, a potom su otkrili da se odsjaj poklapa s lokacijama cirus oblaka, koji su napravljeni od kristala leda i formiraju se u gornjoj troposferi.
Tim naučnika smatra da ove horizontalne ledene čestice unutar oblaka reflektuju svetlost od Sunca što može biti primećeno i iz dalekog svemira.

Ovo znači da se odsjaj prilično mnogo razlikuje od onog koji ljudi opažaju na zvezdama. Zemljin prepoznatljivi sjaj se događa zbog njenih voda, a ova tehnika bi mogla jednog dana da se koristi kako bi se zabeležile druge planete bogate vodom.


SA SAJTA NATIONAL GEOGRPAHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ:

Neočekivana opasnost između Evrope i Kvebeka: Ostrvo 1.000 nasukanih brodova
Otkriće koje je zbunilo arheologe: Skelet star 1.300 godina pronađen u Sibiru u neobičnom položaju
Meštani indonežanskog sela potpuno promenili izgled svog mesta kako bi privukli turiste