Naučnici se nadaju da će ove fotografije moći da im pomognu da bolje istraže jednu od najpoznatijih oluja u Sunčevom sistemu, piše National Geographic Srbija.


Prošlo je 53 dana otkad nam je letelica Džuno pružila pogled na Jupiterove polove i otkrila da je njegovo magnetno polje jače nego što smo mislili.


Pre dva dana, ponovo je krenula da otkriva tajne najveće planete u Sunčevom sistemu preletevši iznad velike crvene mrlje.

Na samo 9012.32 km iznad grimizne površine, letelica je videla turbulentne zamagljene oblake i male, vrtoglave oluje.


„Vau, promenilo se od slika Galilea pre 20 godina. Mnogo interesantnih detalja možemo da uporedimo sa prethodnim slikama“, rekla je Ejmi Simon iz Nase.


Jupiterova zamućena, crvena mrlja je bujica zaista šekspirovskih razmera, a interesantno je da ove oluje tutnjaju neprestano vekovima, čineći temperature vazduha neverovatno visokim.

Na drugim planetama, oluje ovih razmera dolaze i odlaze prilično brzo: Neptunova Velika tamna pega koja je uočena 1989. godine nestala je do 1994. godine, oluja na Saturnu koja se pojavila 2010. godine i porasla u rep koji je kružio oko cele planete, nestala je sledeće 2011. godine.


Zapanjujuće je zamisliti da će ova jupiterska vatra krasiti lice naše najveće planete zauvek, ali u poslednjih 150 godina, Velika crvena mrlja se smanjivala.


Procenjeno je da je 1800-ih godina ova mrlja zauzimala 40. 233 km, a da je ovog aprila bila veličine 16.318 km. Neka istraživanja čak sugerišu da se mrlja smanjuje brže nego ikad ranije.

„Koliko brzo postaje okrugla ili potpuno nestaje zavisi od toga da li će pratiti dugoročni trend ili ne. Možda se stabilizuje ili će se možda dogoditi neki događaj koji će ga ometati“, kaže Simon.


Ona kaže da je normalno za oluje da postanu okruge kako stare, ali ne može da predvidi da li će Velika crvena mrlja potpuno nestati ili će ustaliti svoj kružni oblik.

Slike poput ovih trebalo bi da pomognu njoj i drugim naučnicima da bolje razumeju unutrašnju dinamiku koja hrani i oluju i potencijalno joj oduzima energiju.


SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ I:


Znate li koja je bila prvobitna boja Kipa slobode?


Lastavičje gnezdo, dvorac na litici iznad Crnog mora

KLIMATSKE PROMENE: Koliko će biti toplo u Beogradu 2100. godine?