NEVEROVATNA PRIČA O LJUDSKOJ HRABROSTI! Uspeh ovog čoveka je uklesan u istoriju sveta!

Nevažno da li je za vas Čomolungma, Sagarmata ili Everest, najviša tačka na planeti Zemlji za svakog planinara i alpinistu predstavlja određeno svetilište.

Brojni lajfkoučevi, psiholozi i psihijatri složiće se sa tvrdnjom da čovek može da bude srećan samo onda kad upozna samog sebe. Kad shvatimo šta možemo, na šta smo spremni, koje su naše granice, kako se ponašamo kad smo najosetljiviji, najugroženiji, najjači, najslabiji, najsrećniji. Mnogi će reći da je to teško. Planinari će reći da je taj proces jednako lep i komplikovan, ali da je dovoljno samo otići u planinu.

Bilo da šetate po livadama Srbije ili da se iskušavate na vrhovima Anda ili Kilimandžara, svakom ljubitelju prirode i planine pogled će bar jednom odlutati u pravcu Nepala.

Tamo gde se iznad celog sveta uzdiže njegovo veličanstvo Everest. Tibetanci bi rekli Čomolungma, Nepalci Sagarmata, ali kako god da nazovete ovaj vrh, njegova povremeno dostižna nedostižnost svim zaljubljenicima u planinu predstavlja pobedu nad samim sobom. Pobedu visoku 8.848 metara.

Pre tačno 64 godine (29. maja 1953.) na Everest su se prvi put popela dva čoveka, novozelanđanin ser Edmund Hilari i Šerpas Tenzing Norgaj. I dok se o Hilariju mnogo zna, jer se proslavio osvojivši i Južni pol i ponevši nekoliko visokih odlikovanja, Norgaj je nepravedno ostavljan po strani.

KO SU ŠERPASI?

Evropljani su se u 19. veki zaputili ka himalajskim prostranstvima i tamo se prvi put sreli sa visinskim nosačima tereta koji su im se predstavili kao Šerpe, odnosno Šerpasi. I dan-danas zapadnjaci misle da je reč o nazivu zanimanja i pišu ga malim početnim slovom, često ne shvatajući da su Šerpasi narod i ne znajući koliko je priča o njima zanimljiva.

Iako Nepal naseljava čak pedesetak različitih naroda i narodnosti, alpinističke ekspedicije na Himalajima najčešće i najradije angažuju Šerpase. Do te mere su traženi da su danas najugledniji i najbogatiji stanovnici ove planinske zemlje. Za reputaciju koju uživaju najviše mogu da zahvale slavnom Tenzingu Norgaju, čoveku koji nije ni pripadao tom narodu.

Medicinska čuda

Tako bi u dve reči najtačnije mogao da se predstavi ovaj narod sa tibetanskog platoa. Oni već 11 hiljada godina žive na visinama o kojima mnogi sanjaju, te su im organizmi naviknuti na nedostatak kiseonika.

Surova klima i redak vazduh im ne smetaju toliko i, iako su po današnjim kriterijumima, vazda anemični zbog manjeg broja crvenih krvnih zrnaca, Šerpasi su zdravi. Naučnici su zaključili da se u krvi ovog naroda kiseonik manje razgrađuje, da im je cirkulacija brža, ređe se stvaraju ugrušci, a pluća bolje apsorbuju kiseonik.

KO JE BIO TENZING NORGAJ?

Jedanaesto od trinaestoro dece u pastirskoj porodici, rođen je 1914. godine kao Namgjal Vangdi, ali je tibetanski lama zaključio da je ovaj dečak reinkarnacija bogatog i pobožnog čoveka, te je tako dete dobilo novo ime – Tenzing Norgaj, što u prevodu znači “bogati sledbenik vere”. Nije znao tačan datum svog rođenja, ali je, posle uspona na Everest, odlučio da baš taj dan slavi kao rođendan.

Kao i sva deca tibetanskih naroda, Tenzing je odrastao na pašnjacima Himalaja. Tu je, sa sedam godina, prvi put imao susret sa čuvenim britanskim alpinistom Džordžom Malorijem. Britanac je istraživao severnu stranu Everesta, logorujući na Gang La pašnjacima, a taj susret je zauvek ostao u pamćenju malom Norgaju.

Još maloletan, mladi Tenzing je radio kao najamni radnik za imućniju porodicu Šerpasa. Trpeo je uvrede i nipodaštavanja, ali je preko svega prelazio – zbog ljubavi. Norgaj se zaljubio u devojku iz ovog naroda, Davu Puti. Pošto ga njena porodica nije prihvatala, nagovorio je da pobegnu. Započeli su nov život na železničkoj stanici Dardžiling.

Nepal je tada bio izolovano kraljevstvo, a Dardžiling se polako pretvarao u regrutacioni centar Mont Everesta. Prva ekspedicija koja se spremala za pohod na ovaj vrh tražila je nosače, ali nisu želeli da angažuju Tenzinga jer je pripadao narodu Bote. Dve godine su ga odbijali, a on se izdražavao tako što je muzao krave i brao čaj.

UPORNOST SE ISPLATILA

Onda kada je pomislio da nikada neće dobiti posao nosača, pojavio se Erik Šipton. Njegovoj ekspediciji je bilo potrebno mnogo više ljudi nego što je bilo raspoloživih Šerpasa, pa je Norgaj dobio posao. Članovi Šiptonove ekspedicije pričali su kako se u mnoštvu nosača Tenzing uvek izdvajao – po neodoljivom osmehu koji ga je uvek krasio.

Vratio se sa planine 1944. godine, noseći nov par čizama i naočare za sneg, zajedno sa Erikovom preporukom u kojoj je zabeleženo da je izvrstan nosač i poznavalac prirode i planine, ali ga je dočekala loša vest. Tenzing je ostao bez žene i sina. Utehu nakon tragedije pronalazio je gradeći reputaciju odličnog Šerpasa koji ne pripada Šerpasima.

PRIJATELJSTVO SA NOVOZELANDSKIM PČELAROM

Na svojoj sedmoj ekspediciji, 1953. godine, Tenzing je upoznao pčelara sa Novog Zelanda. Edmund Hilari i Norgaj brzo su se združili.

Planinari kažu da je to bilo jedno od onih sudbinskih prijateljstava koja se samo na vrhovima sklapaju, kad nekoga vidite i znate da možete da mu poverite i svoj život. To se i desilo kada je Edmund poleteo nad bezdanom pukotine u ledniku i kad je Tenzing uspeo da ga brzinski povuče i spasi mu život. Ovim zapečaćeno prijateljstvo dovelo je i do osvajanja vrha sveta.

Popeli su se na Everest 29. maja u 11.30 prešavši poslednju prepreku koju planinari nazivaju Hilarijevom stepenicom, a Šerpasi Tenzingovim leđima.

Tog trena postali su slavni. Njihov uspeh uklesan je u istoriji sveta, a himalajski vetrovi i danas šapuću njihova imena.

ŠTA JE BILO POSLE?

Tenzing je posao najpoznatiji i najugledniji Šerpas na svetu. Osnovao je Himalajski alpinistički institut i njegovu školu je završilo više od 100.000 polaznika, a kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je najvišim državnim odlikovanjem Medaljom kralja Džordža.

Godine 2003. obeležena je 50. godišnjica od prvog uspona na najviši vrh Zemlje. Tada su se na Everest popeli Tenzingov sin Džamling i sin Edmunda Hilarija – Piter Hilari.

Norgaj se ženio tri puta. Dava Futi, prva supruga, preminula je 1944. godine, zajedno sa njihovim sinom Nimom Dorjeom, ali su mu iz tog braka preživele dve ćerke – Nima i Pem Pem, koja je rodila Tašija Tenzinga, nepalskog sociologa i planinara koji se popeo na Everest. Tenzing je posle Davine smrti oženio Ang Lahmu, Davinu rođaku. Nisu imali decu, ali je ona bila kao majka Norgajevim ćerkama.

Kako su običaji Šerpasa dozvoljavali, još dok je Ang bila živa, oženio je Daku. Sa njom je imao ćerku Deki i trojicu sinova – Norbua, Dameja i Džamlinga.

Kurir.rs/Dnevno.rs