ŠOKANTAN APEL BRITANSKOG NAUČNIKA: Putnici kroz vreme, molim vas, ne ubijajte Hitlera! TEKST KOJI JE PODELIO SVET

Iako putovanje kroz vreme još nije naučno potvrđeno, barem ne nekim jakim empirijskim dokazima, mnogi od vas su sigurno razmišljali šta bi prvo uradili kada bi mogli da se vrate u prošlost.

"Pa ko ne bi želeo da spreči holokaust. To je najverovatnije najveće zlo koje se dogodilo u ljudskoj istoriji. Ipak, koliko god plemenito delovalo, ubistvo firera, povratkom u prošlost, je veoma loša ideja."

Evo 5 razloga zbog čega je to zaista loša ideja.

1. Etička dilema

Da li zaista možete da ubijete drugo ljudsko biće? Ali da predpostavimo da je vaš razlog da ubijete Hitlrea namera da spasete milione drugih života.

Uprkos tome što se ovaj čin podrazumeva i lako je shvatljiv u oblasti pop-kulture (strip, film), ljudi obično nisu predisponirani da jedni druge ubijaju. Ovo, naravno, nije apsolutna istina. Apstraktno razmišljanje o ubistvu je relativno česta pojava, a mnogi ljudi završe tako što oduzimaju živote drugih, usled složenog sticaja okolnosti, kao što su brutalnost doživljena u ranim godinama tokom vaspitavanja, ili usled brutalnog okruženja, ili možda usled nekog psihijatrijskog oboljenja. I, naravno – neki ljudi su jednostavno zli. Čini se izazovnim pomiriti ove motive s mentalitetom onoga koji planira da ubistvo Hitlera preraste u altruistički čin.

Ali kada ubiti Hitlera? Dok je još dete. Pa u tom periodu nije uradio ništa monstruozno čime bi zaslužio smrt. Ili možda kasnije, kada je uspostavljen Treći Rajh. Ali da li bi tada bilo već kasno? Sad kad je već sve uspostavljeno da li bi onda ubistvo Hitlera promenilo nešto?

2. Širi kontekst

Mnogi smatraju da je Hitler jedini uzrok početka Drugog svetskog rata kao i svog ostalog horora koji se potom desio. Ipak to nije tako.

Nemačka tridesetih godina prošlog veka nije bila utopija koju je potom Hitler pokvario. Političke tenzije, rezultat prethodnog rata i velika depresija samo su neke od stvari koje su bile prisutne u to vreme. Hitler je to samo uspeo da kapitalizuje.

I ako bi ga, pod predpostavkom, ubio neki putnik kroz vreme, to ne znači da neko drugi ne bi uradio isto što i Adolf Hitler.

3. Teorija haosa

Postoji takozvani efekat leptira koji objašnjava da veoma male promene u veoma kompleksnom sistemu mogu da proizvedu veoma velike posledice. Hitler se može kritikovati za mnoge stvari, ali on je bio sve samo nije bio beznačajan. Jer da je to bio, ne bi ni postojala da se on eliminiše. Čak i da ga ubijete, to bi promenilo budućnost, odnosno sadašnjost, jer je on uticao na mnoge živote.

Zamislimo da ste ga ubili, a da je onda na njegovo mesto došao neko beznačajan. rat je trajao kraće, smanjen je broj žrtava i razaranja. Ipak može se tada desiti da u toj verziji događaja nijedan nemački stručnjak za rakete ne završi u SAD.

Tako bi svemirski program izgubio neke od svojih najbrilijantnijih umova. I sam program bi se razvijao sporije, ili ga možda ne bi ni bilo. Opet, trka u svemirskim poduhvatima je dovela na kraju do vremeplova. Što sada ovde ne bi bio slučaj.

Pošto je sve promenjeno, ili vas i vašeg vremeplova onda nema, pa je sve poništeno, ili je samo vremeplov nestao.

To bi značilo da ste ostali usred Berlina na početku rata, a upravo ste ubili voljenog vođu jedne od najvećih ratnih mašinerija u istoriji.

4. Kulturna referenca

Ovo može izgledati kao mali problem, ali nije mudro prenebregnuti to kako su Hitler i njegovi postupci oblikovali društva svih onih koji su mu se usprotivili. Nacisti su skoro jednoglasno smatrani “lošim momcima”. Fenomen Godvinovog zakona (koji kaže da, kako onlajn diskusija na internetu postaje sve duža, tako se i povećavaju šanse da će neko u njoj spomenuti Hitlera i nacizam) ističe kulturološki refleks da naciste izjednačavamo sa zlim i pogrešnim.

Svako ko se danas slaže sa njima zaslužuje (sasvim sa pravom) masovnu osudu. Bez ovog dramatičnog i strašnog primera – kako predrasude i fašizam mogu dovesti do zverstava – da li bi takve stvari bile danas tako snažno i razlogom anatemisane? Postojanje Hitlera verovatno je čovečanstvu poslužilo da se ljudi svih slojeva i nacija ujedine u patnji nastaloj pod nacizmom, združujući ih protiv Hitlera, što ima značajne posledice.

Da li bi se i kada, da ste ubili Hitlera, ljudi ujedinili u dobru kako bi se suprotstavili zlu?

Takođe, nemojmo prevideti posledice rata koje su dovele do značajnih promena u pogledu jednakosti i sličnih stvari, i to u svetskom društvu u celini. To ne znači da se ove stvari ionako ne bi dogodile, premda je verovatno da su se dogodile daleko brže zbog Hitlerovog prisustva.

Nemoguće je reći koliko bi možda bilo onih koji su stradali i umrli da se ljudi nisu zajedno ujedinili u borbi protiv Hitlera . Da li je to nešto zarad čega biste rizikovali da ubijete Hitlera, pa da se solidarnost među ljudima, nauštrb vašeg čina, ne uzme maha?

Hitler je izgubio

Ovo se iznenađujuće često previđa, pa se stalno ponavlja: Hitler nije pobedio. Šta god da mislite o ovoj sadašnjosti, ne živimo u nekoj turobnoj pustoši kojom dominira globalni Rajh. Jer, Hitler i njegova vojska su izgubili. Iako je pobeda skupo plaćena, ipak je, tehnički, to i dalje pobeda, pa zašto rizikovati da idemo natrag kroz vreme i uplićemo se u istoriju nametanjem našeg ishoda? A konačni, današnji rezultat je nesumnjivo bio takav zbog Hitlerove nekompetentnosti kao stratega, što je doprinelo da konačni ishod rata ispadne takav kakav je.

Na neki način, Hitler je imao savršenu kombinaciju nagona, harizme, zla ali i nesposobnosti, da ujedini svet protiv njega i obezbedi uslove za njegov krah.

Kurir.rs/Guardian