Naučnici traže prirodna objašnjenja za priče i čuda iz Biblije. Katolički teolog Tomas Zeding, profesor na Katoličko-teološkom fakultetu Rurskog univerziteta u Bohumu, ima za to razumevanja, ali ne drži mnogo do tih - naučnih objašnjenja.

Jedno od najpoznatijih biblijskih čuda Starog Zaveta glasi: Mojsije je razdvojio Crveno more i tako omogućio svojim saputnicima bekstvo iz Egipta. Naučnici kažu da Mojsije nije razdvojio Crveno more, nego da je moguće da su snažni istočni vetrovi bili ti koji su stvorili plićak pogodan za bekstvo.

Drugi primer: Veliki potop. Naučnici tvrde da je na kraju poslednjeg ledenog doba na celom svetu znatno porastao nivo mora. Zbog brzog otapanja glečera pukao je kopneni most prema Crnom moru i to je uzrokovalo apokaliptični potop.

Profesore Zeding, ne zvuče li ta objašnjenja uverljivo?

Ne, takvi pristupi imaju ograničen karakter. Na primer, tema uskrsnuća Isusa iz mrtvih prema samoj definiciji prelazi granice prostora i vremena. A onda i prirodno-naučno objašnjenje dolazi do svojih granica. Ali, to ne znači da se ono može podceniti.

Uzmimo jedan konkretni primer: Isusov hod po vodi. Neki naučnici pretpostavljaju da je Isus mogao da stoji na malim santama leda koje sa obale nije bilo moguće videti. Da li je, dakle, hod po vodi jednostavno bio trik?

Ima čak i viceva o tome da je Isus navodno koristio neko kamenje ili iskoristio jutarnju maglu na Galilejskom jezeru kako bi stvorio taj privid. Ja ne držim ništa do toga. Smatram da bi Bibliju trebalo pažljivije čitati. U Bibliji piše da su njegovi sledbenici na Galilejskom jezeru imali viziju. Oni su nešto videli. Oni su imali iskustvo koje se ne može objasniti prirodno. To je onda na jeziku Biblije takozvano „ukazanje". To znači da postoji neka komunikacija između Boga i ljudi. A to je stvar koju ne može objasniti nijedan medicinar medicinom, nijedan fizičar fizikom ili biolog biologijom. To je u suštini pitanje vere. Teologija ima zadatak da takva pitanja predstavi baš kao pitanja vere i zato sam vrlo skeptičan prema pokušajima objašnjavanja poput onih koje ste citirali.

Ali kako objašnjavate uskrsnuće?

Uskrsnuće je samo po sebi doživljaj koji prelazi granice istorijske sfere. Bilo je ljudi koji su došli do uverenja da je Isus ustao iz mrtvih i ta su svedočanstva opisana u Novom zavetu. Nigde u Novom zavetu se ne opisuje samo Isusovo uskrsnuće. Bilo je žena u Jerusalimu koje su rekle: „Htele smo da odemo na grob, a grob je bio prazan i mi to nismo mogle sebi da objasnimo. Ali onda nam je rečeno – kroz Božji glas – da je grob prazan jer je Isus ustao iz mrtvih." Bilo je ljudi koji su te iskaze žena smatrali besmislicom. Na kraju se i njima ukazao Isus. Oni su mislili da su videli duha. Ali onda je Isus rekao: „Pogledajte me bolje. Ja sam Isus!" To su ta dva uporišta. Prvo: grob je pronađen prazan. Za to nema prirodnog objašnjenja. I drugo: tu je to ukazanje uskrsnuloga. To takođe pokazuje da Bog nije sklopio savez sa velikim mudracima tadašnjeg sveta nego sa običnim ljudima koji su imali vezu s Bogom. To ima veliki smisao, jer je Bog među ljudima.

Kurir.rs/DW