U današnjem obaveštajnom svetu cene ga kao jednog od najvećih srpskih tajnih agenata svih vremena

Pomena naziva ulica u našim gradovima kao dobar dan je kad dođe nova vlast. U Beogradu je svega tridesetak „šorova“ od 1872. zadržalo staru tablu, među njima i Simina ulica, u srcu prestonice. Ime je zavredila po Simi Nešiću, upravniku menzulana (pošte) iz Kruševca, koji je, čim je iz varošice na Rasini stigao u beli grad, poštanske kovčežiće, umesto pismima, popunjavao „stručnom“ literaturom. Sima je postao špijun. Odličan!


Dobar terdžuman


Lično Mihailo Obrenović mu je našao novu rabotu. Postavio ga je za terdžumana (tumača), odlično je govorio turski. Kako su s Kalemegdana vladale Osmanlije, a okolo šetali špijuni iz Austrougarske, Rusije, Vatikana... kruševački poliglota (vladao je i nemačkim, francuskim, ruskim, grčkim, hebrejskim, a jezik Cincara i Roma brzo je savladao na beogradskoj pijaci) viđen je da bude tajni agent. Uhode koje su (slabo) dojavljivale šta misle age i dahije nisu znale šta rade zavrbovani srpski činovnici, diplomate, koju pesmu o Srbiji i knjazu pevaju centralama u Beču, Rimu, Moskvi. Mogao bi to Sima da iščačka, smatrao je vladar.

untitled1.jpg
Privatna Arhiva 

IMA TU NEŠTO


Tačno na dan rođenja Sime Nešića, 2. aprila 1831, knez Miloš je potpisao uredbu o ustanovljavanju tajne policije za političke poslove u okviru beogradske policije. Upravnik kruševačke pošte, koji nije sanjao da će postati agent, srpsku špijunsku organizaciju je tridesetak godina kasnije podigao na najviši nivo.


Nešić je opravdao poverenje, a špijunaža mu je toliko dobro polazila za rukom da ga u današnjem obaveštajnom svetu cene kao jednog od najvećih srpskih tajnih agenata svih vremena. Šetajući među Turcima, pričao je, zapitkivao, pamtio. Uvek tih i naizgled nezainteresovan, mršav, srednje visine i jakih brkova, talentovani obaveštajac je za tili čas uspevao da obezbedi izvore na svakom ćošku.


Čukur-česma


O svemu je obaveštavao lično knjaza i ministra policije Nikolu Hristića, posebno o namerama beogradskog paše, kod kojeg je počeo da radi kao prevodilac. Podatke o turskoj upravi i vojsci dnevno je ažurirao, niko mu nije bio ravan. Kada je Mihailo 1861. počeo da stvara novu srpsku vojsku, imao je 2.529 ljudi. Sima je zamajavao pašu Ašira da je čuo da će Rusija da pošalje 70.000 pušaka. Turcima nije bilo svejedno...


Aprila 1862, kad je napunio 31 godinu, Nešić je rekao prijatelju da je vreme da se konačno posveti porodici, ženi i sinu. Samo dva meseca kasnije javljeno mu je da je kod Čukur česme ranjen dečak Sava Petković. Sa žandarmima je uhvatio turskog nasilnika, hteli su da ga sprovedu u srpsku policiju, ali su Osmanlije zapucale u jednoj uskoj ulici. Nisu imali kud, stradalo ih je nekoliko, među njima i Sima. Uskoro je, zahvaljujući i njemu, Srbija izborila slobodu, on ulicu u Beogradu.

LIČNA KARTA


Rođen: 2. 4. 1831.

Mesto: Kruševac

Poginuo: 6. 4. 1862.

Mesto: Beograd, ubijen kod Čukur-česme

KARIJERA

Početak Imenovan za upravnika pošte u Kruševcu, znao sedam jezika

Uspon: Mihailo Obrenović ga je postavio za tumača u Beogradu. Špijunirao Turke, Engleze, Ruse, Francuze, papine izaslanike

Dostignuća Prevario 1861. turskog pašu Ašira da Rusija šalje Beogradu 70.000 pušaka; najpoverljivije informacije prosleđivao knjazu i ministru policije Nikoli Hristiću

Kurir / Branka Mitrović

Foto: Privatna arhiva