Malo ostrvo Vanga, gde je bila rezidencija bivšeg jugoslovenskog predsednika, uskoro bi trebalo da biti otvorena za turiste i to 38 godina posle smrti Josipa Broza Tita.

Sve je spremno da prvi posetioci dođu na Vangu koja je godinama zatvorena za javnost, a u pripremi su dve VIP ture po Brionima koje će omogućiti turistima da vide i sve objekte koje je koristio Tito.

vanga8.jpg
Foto: printscreen YT

Problem je samo u tome što još nisu do kraja dogovoreni uslovi kako će turisti posećivati Vangu, jer je reč o zaštićenom objektu za koji je do sada bila potrebna posebna dozvola.

Ovo ostrvo 2006. godine posetio je reporter Glasa javnosti.

"Sa Golog otoka je, kažu, bilo teško otići, a na Brione gotovo nemoguće doći. Sve je na Brionima i danas u znaku Josipa Broza Tita, koji je na ostrvo prvi put došao davne 1947. godine. Trideset narednih godina ovde se nalazila njegova službena rezidencija, gde je provodio četiri meseci godišnje, a nekad, kažu, i mnogo duže.

vanga7.jpg
Foto: printscreen YT

Dočekao je ovde sedam Novih godina, a na ostrvu je boravio i car Haile Selasije šest, a Naser pet puta. Dolazili su i engleska kraljica Elizabeta i Če Gevara. Ukupno je na Brionima Tito primio 90 državnika iz 60 zemalja, 1.500 stranih delegacija, predstavnika ambasada i domaćih diplomata. Bila je velika čast poseta Brionima, ali samo su odabrane zvanice imale priliku da vide raj na Mediteranu, gde se nalazio Titov novi dom.

- Bilo je to ostrvo Vanga, što znači - lepotica. Tu je Tito sasvim slučajno došao 1952. godine, kada se sa Briona, iz vile "Jadranka", uputio sandolinom. Iako zaraslo retkim mediteranskim biljem, prepoznao je skrivenu lepotu mesta, okupao se na plaži i poželeo da baš na ovom ostrvu napravi novi dom - priča nam Antun Vitasović, arheolog koji je na Brionima proveo 39 godina.

vanga6.jpg
Foto: printscreen YT

Posle kratke vožnje brodićem od Briona stiže se na Vangu, uz dozvolu hrvatskih vlasti, u čijem se vlasništvu ostrvo danas nalazi. Već na ulazu, goste dočekuje statua Neptuna jer se na ovom mestu još u antičkom periodu nalazio carski letnjikovac.

Ostrvo zauzima površinu od 21 hektara i ima oblik produžene osmice. Prvi objekat u Titovom vremenu bila je sojenica, koja je danas prebačena na drugo mesto u rezidencijalnom delu. Tu je, kažu, Tito voleo da igra šah ili čita novine. Okolo sojenice zasađeni su bambusi koji za jednu noć mogu da narastu preko 20 centimetara.

vanga3.jpg
Foto: printscreen YT

Prvi sagrađeni objekat bila je mala nastrešnica, a kasnije je nastao ribarski salon, gde su gosti uživali u raznovrsnim jelima. U ovoj prostoriji može se videti i deo vrednih poklona koje je Tito dobijao - kamena isklesana bačva, umetničke slike i vajarska dela. Iz trpezarije se ulazi u Slovenačku sobu, jer, kažu, da su od svih naroda sa prostora bivše Jugoslavije, Slovenci bili najlukaviji i Tita obasipali vrednim poklonima.

Pored velikog trpezarijskog stola, u uglu je kamin. Tito je ovde boravio duže, čak i kada je bilo hladnije. Tu je i krevet na rasklapanje. Pod raskošnog kupatila u Titovom vremenu uvek je bio prekriven itisonom jer se, kako kažu, panično plašio da padne i slomi kuk.

vanga5.jpg
Foto: printscreen YT

Tu je i spavaća soba, foto-laboratorija, radionica kovačnica, gde je provodio dosta vremena. Imao je i tu mali otoman za spavanje. Voleo je fotografiju i film. Gotovo nije prošlo veče a da nije odgledao po jedan film.

- Opremao je prostorije po svojoj želji, imao je prefinjen ukus i kada su njegovi saradnici preuredili rezidenciju, retko je posle toga dolazio. Tako je 1978. godine boravio svega dva puta, a godinu kasnije došao je poslednji put, kao da je želeo da se oprosti. Pored voćnjaka, tesnom prevlakom dalje, stiže se do južnog dela ostrava. Jednom je kažu tuda prolazio Tito sa Žeželjom i još jednim saradnikom i rekao kako bi na ovom delu ostrva grožđe odlično uspevalo. Kada se vratio za dva meseca, dočekalo ga je zrelo grožđe presađeno sa Poljoprivrednog fakulteta.

I danas se mogu videti vinogradi i vinski podrum sa najstarijim vinom, koje obeležava njegovu godinu rođenja - 1892. Bio je, inače, običaj da se svakom državniku koji dolazio na Vangu pokloni vino iz njegove godine rođenja. U vinskom podrumu u kamenu isklesan je natpis "Čast svakome, veresija nikome". Kako je Tito govorio, svako od gostiju, na određen način, morao je plati boravak na Vangi, pre ili kasnije. Najvažnije političke razgovore vodio je baš na ovom mestu. Kada se trebalo izboriti za neki kredit, dovodio je ključne ljude na Vangu i uz istarska vina i pršutu nema tog zahteva koji bi mu odbili", napisao je tada reporter Glasa javnosti.

(Kurir.rs/Glas javnosti-Žaklina Milenković)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: