SVAKODNEVNO GA JEDETE, A UPRAVO JE POSTALO MATERIJAL BUDUĆNOSTI: Kupuje se na pijaci, a od njega će se praviti zgrade, mostovi, brane, ma sve što zamislite...

Šargarepa je svima poznata kao zdravo i ukusno povrće, ali britanski naučnici tvrde da bi se mogla upotrebiti i u izradi čvršće mešavine cementa, koji bi se mogao ojačati dodavanjem nanočestica iz ovog i ostalog korenastog povrća.

Ističu da su troškovi pritom bili manji nego što je uobičajeno jer su koristili manju količinu cementa, a ona znači smanjenje globalne emisije ugljen dioksida.

To su odlične vesti i za građevinsku industriju i za okolinu

Po podacima Međunarodne agencije za energetiku cement je odgovoran za čak osam posto ukupne globalne emisije CO2.

"Ustanovili smo da 'novi' materijal može pojačati čvrstoću cementa za 80 posto. A potrebna je tek mala količina", rekao je za Reuters voditelj istraživanja Mohamed Safi. Objasnio je da dodavanje usitnjene šargarepe u betonsku smesu uspešno sprečava njegovo pucanje.

“Naši preliminarni rezultati pokazuju da pola kilograma nanomaterijala šargarepe štedi oko 10 kilograma cementa po kubnom metru betona", rekao je Safi.

Nanočestice šargarepe proizvodi fabrika Selukomp sa sedištem u Škotskoj koja se bavi razvojem obnovljivih izvora energije.

Podrška iz Evropske unije

Uz proizvodnju čvršćeg i izdržljivijeg cementa, cilj fabrike je i korišćenje manje količine materijala u građevinskim radovima.

Direktor Selukompa Kristijan Kemp-Grifin objasnio je da 88 posto šargarepe čini voda, a celuloza je čini čvrstom i hrskavom.

"Vlakna celuloze većinom su vrlo čvrsta, nerastvorljiva u vodi, slabim kiselinama i u organskim rastvaračima. Celuloze ima i u drvetu, ali jednostavnije ju je ekstrahovati iz povrća", rekao je.

Za promenu svojstava cementa potrebna je mala količina celuloze iz šargarepe. Ona menja način na koji se voda ponaša u procesu stvrdnjavanja, postepenog "prelaza" svežeg betona u nosivu betonsku konstrukciju", objasnio je Kemp-Grifin, dodavši da na čvrstoću betona ne utiču sama vlakna šargarepe, već način na koji se u tom procesu zadržava voda.

Pojasnio je i da se pritom između vlakana i cementa događa potrebna hemijska reakcija.

Safijev tim nastaviće sa testiranjem neuobičajene smese, a u daljem postupku planiraju da upotrebe šećernu repu.

S obzirom na to da dosadašnja istraživanja upućuju na uspešan proizvod, Univerzitet u Lankasteru dobio je dodatne podsticaje iz programa EU za dalja istraživanja.

(Kurir.rs/Hina)