U našem narodu psovke zauzimaju veliko i značajno mesto. One ne samo da su odraz unutrašnjeg stanja ljutnje i besa i već se psuje i kada se nečemu ili nekome obradujemo, najčešće kada vidimo nekoga ko nam je drag. Poreklo psovanja u srpskom narodu nije tačno poznato, ali se, prema nekim izvorima, smatra da su Srbi poprimili naviku psovanja od Mađara.

profimedia0133754104.jpg
Profimedia 

Nekada se smatralo da su kočijaši veliki majstori psovanja, pa i dan danas postoji izreka za nekoga ko mnogo i sočno psuje da psuje kao kočijaš. Psovke uzrečice i psovke izgovorene u šali bacaju ružnu sliku na onoga koji psuje, a psovke izgovorene u besu ljutnji mogu često dovesti do svađe, pa i tuče.

Iako je psovanje, pre svega, privilegija muškaraca, sve je više žena koje se, u današnje vreme, služe ovim ”sočnim” našim izrazima.

Ranije kada neko nekom opsuje Boga ili Hrista, obično mu ovaj odgovori: Što psuješ Boga, pored tolikih ženskih svetaca, a poneko, kad opsuje neko božanstvo, trgne se, skine kapu, prekrsti i kaže: Bože, oprosti mi grešnom i mom poganom jeziku.

Ima onih koji su naročito osetljivi kada im neko opsuje ženu, sestru ili majku i tada najčešće dolazi do tuča.

profimedia0121035771.jpg
Profimedia 

Kurir.rs/Opanak/Foto Profimedia