DRUŠTVO JE NEPRAVEDNO PREMA ŽENAMA! To je shvatio tek kad je postao muškarac, a sada mu je PRELAKO na poslu! (FOTO)

Tomas Pejdž Mekbi je 2012. godine, sa punom 31 godinom ponovo izvadio rodni list i, kako kaže, konačno ponovo rođen, ovaj put kako treba. Da bi pol iz ženskog prebacio u muški na tom papiru, potrošio je na hiljade dolara, prošao mnoge operacije, išao na mnogo razgovora sa psihologom, na sud i svakog dana sebi u butinu zabadao iglu sa 80mg testosterona.

"Zbog testosterona glas mi je postao baš tih. Toliko tih da u kafiću moram da vičem. Međutim, ne moram da vičem jer, čim zinem da nešto kažem, ljudi se naginju ka meni da čuju. Fokusiraju se na moje usne ili ruke, spremni da upiju sve.

To je neverovatno, budući da proteklih 30 godina niko na poslu nije obraćao pažnju na moje mišljenje. Nekad su me tolerisali, nekad ignorisali ali nikada mi nisu posvetili punu pažnju. Pre testosterona, moje bezbrado, androgeno telo bilo je problem i delovalo je "neprofesionalno". Radio sam u korporativnom okruženju i otvoreno su mi branili da se sastajem sa klijentima da "ne kvarim imidž firme".

Redovno su me prekidali usred rečenice. Na sastancima, govorili su iako nisam završio. Nikad nisam uspeo da ispregovaram veću platu. Pre dve godine, nisam ni tražio novi posao - ponuđen mi je zbog mog "potencijala". Pritom, imajte na umu da sam radio u zaista progresivnoj firmi, gde nije bilo seksizma, gde je mnogo žena bilo na ključnim pozicijama.

SHVATAJU ME OZBILJNO

Iako ceo život radim, moja karijera realno gledano počela je posle operacije. Za samo godinu dana postao sam urednik u listu "Boston Finiks". U naredne dve, bio sam direktor lista "Mic". Zovu me iz drugih listova i nude sjajne pozicije i ogromne sume.

Verujem da je deo toga u tome što sam napredovao i naučio mnogo toga. Ipak, mislim da je veći razlog činjenica da sam sada pravi, bradati muškarac. A muškarcima, otkrio sam, dovoljno je da se jednom dokažu i svi im bezrezervno veruju.

I psiholozi kažu da ljudi instinktivno veruju da su muškarci sposobniji i da na poslu automatski imaju više poštovanja od žena, čak i ukoliko ga nisu zaslužili.

Ne samo to, sada moje kolege veruju u mene i moj sud. A što više oni veruju u mene, to ja želim da budem bolji i to je jedan začarani krug uspeha.

ZARAĐUJEM VIŠE

Nakon moje tranzicije, rešio sam da tražim povišicu. Pričao sam sa nekoliko ljudi koji su već uspeli da ispregovaraju bolju platu. Moja prijateljica, žena koja je nedavno dobila povišicu i skraćeno radno vreme, dala mi je standardni savet: "Pričaj sa šefom staloženo i racionalno, ponesi dokaze o svojim uspesima i ne osećaj se krivim što tražiš ono koliko vrediš".

Bio sam ubeđen da neću dobiti povišicu, jer je nikada ranije nisam ni dobio. Međutim, nisam ni morao da pitam. Zakazao sam sastanak sa šefom i on mi je sam ponudio veću platu.

Mnoga istraživanja zaista su pokazala da postoji društvena cena koju plaćaju žene koje traže povišicu. Muškarci ne trpe te posledice. Postoje neka nepotrvđena istraživanja koja kažu da hormonska terapija aktivira "uspavane" hormone u nama i otkriva našu drugu verziju. Danas, kada sam ja u prilici da dajem povišice, dovodim se u situaciju da žene moram da ubeđujem da to zaista zaslužuju. Nekoliko puta desilo mi se i da žena ističe kvalitete neke svoje koleginice i neka njena postignuća koja nisu prošla zapaženo. Muškarci to ne rade - muškarci traže svoju platu i veruju da zaslužuju još više.

Većina nas naseljava tela koja smo izvukli srećom. Neki od nas borili smo se za svoja tela. Mi u manjini znamo kako je biti i u jednom i u drugom. Znamo prednosti i mane oba tela. A mali broj nas je u poziciji da o tome govori i da ga ljudi slušaju. Zato na svakom koraku govorim o tome koliko je društvo nepravedno prema ženama, i govoriću o tome kad god mi se pruži prilika."

Kurir.rs/Žena/Foto: Printscreen, Instagram