LJUDIMA INTELIGENCIJA NIKAD NIJE BILA NIŽA! Razlog za to je strašan! Ovo nas je sve ZAGLUPELO?!

Nasleđe viktorijanske ere, vreme koje je u Evropi definisala vladavina kraljice Viktorije od 1837. do njene smrti 1901. donijelo nam je Darvinovu teoriju evolucije, neviđeni napredak nauke, društvenog razmišljanja i razvoja brojnih društvenih nauka.

Slučajno ili ne, ali sasvim je sigurno kako je prosečan čovjek tog doba bio inteligentniji nego što je danas, barem tako tvrdi kontroverzna studija istraživačkih timova sa sedištem u Švedskoj, Belgiji, Holandiji i Irskoj.

Studija je kontroverzna jer je, na kraju krajeva, prilično teško dobiti slučajne uzorke inteligencije ljudi iz različitih razdoblja.

Uprkos tome, istraživači kažu da analiza jednostavnih vremena reakcije zabeleženih između 1884. i 2004. pokazuje znatan pad opšte inteligencije: "1,23 IQ bodova po deceniji ili četrnaest IQ bodova od viktorijanskih vremena."

- Iako to neki osporavaju, vreme reakcije je prava mera za tako nešto, sa relativno velikom korelacijom sa IQ-om, tako da je ovo alarmantan nalaz i treba ga istražiti - kaže doktor Džejms Tompson, počasni viši predavač psihologije.

Lagodan život nas je zaglupeo

Ova otkrića su u suprotnosti sa takozvanim Flinovim učinkom koji kaže da je IQ porastao za tri boda svakih deset godina od Drugog svetskog rata. Flinov efekat vredeo je tokom većeg dela 20. veka - svaka je generacija postajala sve inteligentnija, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je padati širom sveta.

Flinov efekat obeležavao je rast IQ-a narednih 60 do 70 godina, ali pad od oko 7 bodova po generaciji, počevši od generacije 1975., označio je kraj tog trenda.

Dokazano je kako od 1990-ih prosečan koeficijent inteligencije pada širom sveta, ali biolog Džerald Krabti sa Stenforda veruje kako ljudska "intelektualna kondicija" propada već 3000 godina i da je krivac za to relativno lagodan način života koji je oslobodio od stanja u kojem smo opstajali zahvaljujući razmišljanju.

Dakle danas, uz svu moguću dostupnu higijenu, medicinsku negu, hranu, vodu, školovanje i sve druge uslove, ljudi postaju sve gluplji.

Ko bi preživeo?

Naučnici rezultate modernih istraživanja smatraju impresivnim, ali i zabrinjavajućim. Navode kako je jedan od mogućih razloga pada IQ-a taj što mladi ljudi sve više vremena koriste tehnologiju umesto da čitaju knjige. To podrazumeva da konzumiranje medijskih sadržaja zapravo znači prihvatanje i učenje glupih i beskorisnih informacija. Osim toga, manje se vremena provodi u stvarnoj čovekovoj okolini - prirodi, a više u četiri zida, ispred ekrana.

Stoga ne čudi ideja da bi današnje prosečno dete mnogo teže samostalno preživelo nekoliko dana u šumi, nego što bi to na primer učinilo dete iz 70-ih godina prošlog veka.

Nadalje, naučnici Ole Rogeburg i Bernt Bratsberg napravili su novo istraživanje za koje su analizirali rezultate više od 730 hiljada muškaraca. Upoređujući rezultate muškaraca i njihovih očeva kada su bili u istim godinama, zaključili su da muškarci u odnosu na njihove očeve imaju niži IQ.

Postoje teorije kako ljudi u proseku postaju gluplji jer se oni sa nižim koeficijentom inteligencije više "razmnožavaju", odnosno imaju više dece, što utiče na genetske predispozicije za inteligenciju budućih generacija.

Moguće je kako je i do kvaliteta vazduha, ishrane i drugih faktora iz okoline, ali ne može se zanemariti činjenica da je moderan život omogućio ljudima da manje razmišljaju, pa to sasvim sigurno ima svoje posledice i na inteligenciju.

Kurir.rs/24sata.hr/Foto: Profimedia