KAŠMIR JE SKUP ONOLIKO KOLIKO JE I MEKAN! Ovo je jedini pravi razlog ZAŠTO: Malo ko je uopšte i razmišljao O TOME!

Na nadmorskoj visini većoj od 4.000 metara, gde zimske temperature mogu da padnu i do minus četrdeset, teško je poverovati da bilo ko ili bilo šta može da preživi. To je kao ogromna, ledena pustinja, a u pitanju je visoravan Čangtang. Smeštena između planinskih vrhova Himalaja i Karakoruma, to je najviša stalno naseljena visoravan na svetu i dom izuzetno izdržljive i retke pasmine koza, Čangra ili pašmina koze.

Kupujući skupu i kvalitetnu odeću, retko kad se zapitamo u kojim uslovima je ona napravljena i zbog čega joj je cena tolika.

Uzgajivači ovih dragocenih životinja u tako teškim uslovima su Čangpa nomadi. Vekovima su ti nomadski pastiri, koji su otporni isto koliko i njihove životinje, lutali po "krovu sveta", premeštajući svoja stada jakova, ovaca i koza tradicionalnim putevima u ovu visinsku pustinju, svakih nekoliko meseci u potrazi za svežim pašnjacima. Ovom drevnom načinu života sada prete klimatske promene, uvoz lažne pašmine iz Kine, potreba za boljim obrazovanjem i želja za lakšim i ugodnijim životom.

Nomadi i naučnici smatraju da su klimatske promene najveća pretnja proizvodnji pašmine u regiji. Na visoravni Čangtang obično nema mnogo snežnih padavina, a ako do njih i dođe, obično počinju u januaru ili februaru. Međutim, poslednjih nekoliko godina je sve teže bilo već od novembra ili decembra. Kao rezultat toga, prehrambeni proizvodi moraju se donositi ovde kako bi se sprečilo umiranje životinja od gladi. Takođe, zime su postale sve toplije, što je smanjilo kvalitet i količinu dragocene pašminske vune.

Tokom relativno kratkog razdoblja desetine porodica nomada s visoravni Čangtang preselile su se u svoju četvrt pod nazivom Kharnak Ling na periferiji grada Leha, udaljenom 180 km.

"Ovo su zabrinjavajuća vremena koja proživljavamo", kaže šef sela.

"Ako vremenski obrasci nastave da budu ovakvi kakvi jesu, to bi moglo imati nepovratan uticaj na uzgajanje pašminskih koza na Čangtangu. Nekada je u Kharnaku bilo više od 90 porodica, a sada ih je samo 16. Ako broj Čangpa porodica u Kharnaku padne ispod 10, život će nam postati previše težak da bismo ga nastavili. Mlađa generacija radije bi radila u gradu i ne želi da nastavi ovde ovaj fizički, mentalno i emocionalno zahtevan život."

Indijsko ministarstvo za tekstil pokušava da pomogne da preokrene smer pre nego što bude prekasno, dajući 1.2 miliona američkih dolara za stočnu hranu i 50 životinja svakom uzgajivaču kao način podsticanja nomada da se vrate uzgajanju stoke na visoravni.

Poslednjih godina, međutim, zbog nedostatka kašmirske vune stočara Ladakha, tkalci su u Kašmir počeli da uvoze sirovu pašminu iz Kine i Mongolije kako bi zadovoljili sve veću potražnju za svojim proizvodima. Veliki deo ove pašmine nije ono što se tvrdi; koze nisu uzgajane u ekstremnim uslovima potrebnim za stimulaciju rasta super mekane vune kako bi se službeno klasifikovala kao 100 odsto čista pašmina. Ladakh proizvodi manje od 1 odsto svetske proizvodnje sirovog kašmira, ali je poznat po tome što je najbolji u svetu.

Kašmir je skup i s pravom je tako! Ovi nomadi im pažljivo češljaju dlaku tokom prolećne sezone kako bi prikupili donji sloj i tada se dobra vlakna marljivo, ručno, odvajaju od loših. Jednom kada je očišćena i prerađena, vuna od jedne koze iznosi samo oko 113 grama. Kada se vlakna ručno sortiraju, očiste i predu, proces tkanja može da počne, što je podjednako zahtevno i mukotrpno. Potrebno je nekoliko meseci do jedne godine da visoko obučene zanatlije izrade svoju magiju na drvenim tkalačkim strojevima i istkaju remek-delo koje će se izvoziti širom sveta i prodavati za cenu od 200 do 2.000 dolara.

Zbog smanjenja broja ove retke himalajske koze i sve veće potražnje za istinskim kašmirom iz regije Ladakh u Kašmiru, naučnici sa Univerziteta u Kašmiru odlučili su da kloniraju pašminsku kozu. Projekt, koji je delomično finansirala Svetska banka, a uglavnom indijska vlada, bio je uspešan, a 9. marta 2012. godine rođena je ženka, Nuri. Naučnici su planirali da razmenjuju znanje o kloniranju koza širom Himalaja kako bi pomogli drugima da uzgajaju svoje koze, međutim, to nije dobro prošlo kod stočara Čangpa, većinom zbog njihovih budističkih uverenja.

Drugo pitanje koje zabrinjava je sve veći broj snežnih leoparda u regiji, čime su životinje izložene riziku od napada. Pretnja uzgajanju koza pašmina ne znači samo kraj preživljavanja oko 300.000 ljudi u državama Jamu i Kašmir koji, direktno ili indirektno, zavise od pašmina, već će značiti i kraj jedinstvene kulture Čangpa nomada; većina su sledbenici tibetanskog budizma i imaju složene običaje usredotočene na stoku.

Kurir.rs/Boredpanda/Foto: Profimedia