O pustinjaku Prohoru Pčinjskom se zna da je živeo početkom 11. veka. Još kao mladić otišao je u isposništvo, prvo u nagorički kraj a zatim je utočište našao na planini Kozjak.

Legende kažu da nije video ljudsko biće više od 30 godina, sve do susreta sa budućim vizantijskim carem Romanom Četvrtim Diogenom koji je lovio u kozjačkim šumama.

screenshot-25.jpg
Printscreen 

Pustinjak Prohor nije video čoveka 30 godina

Sledeći ranjenu srnu, vizantijski plemić je pukim slučajem stigao do pećine monaha Prohora, a ovaj mu je tada prorekao da će postati car.
Možda bi i Diogen zaboravio na ovaj slučajni susret i proročanstvo isposnika iz pećine da mu se, kada je zaista seo na carski tron, u snu nije javio Prohor i rekao mu prekorno: "Ti si zaboravio mene starca".

Car tada odlazi na Kozjak i traži pećinu gde su se sreli. Naći će je tek posle duge potrage, a u njoj i posmrtne ostatke starca koji se upokojio.

Još tada su počela da se dešavaju čuda. Prvo već kada je car Diogen rešio da podigne crkvu u Starom Nagoričanu. Kada su, međutim, pokušali da odnesu Prohorove mošti, one su ostale kao prikovane za zemlju. Monah Prohor ni mrtav nije želeo da napusti pčinjski kraj. Tako je od rečnog kamena napravljena mala crkva i u nju je položeno telo sveca. Više od 200 godina posle toga, nad tom crkvom je sveti kralj Milutin podigao veću bogomolju.

screenshot-26.jpg
Printscreen 


Uslišena molba

- Bračni par koji se bori za potomstvo već devet godina, posetio je manastir. Nakon nekog vremena su nam telefonirali i podelili sa nama radost da će postati roditelji. Njihova molitva je uslišena i samo je jedna u nizu - kaže monah Justinijan.

Monah ovog manastira Justinijan kaže za da se čuda dešavaju iz dana u dan i da Sveti Prohor uslišuje molitve vernika gotovo neprestano.

Prema njegovim rečima, Sveti Prohor Pčinjski je jedini svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji neprestano toči sveto miro iz svetih moštiju. Mnogi vernici dolaze da se poklone svecu i vide ovo čudo.

Prepričavaju se razna iskustva vernika, mnogi kažu da čim nogom kroče u zidine manastira, osete neverovatan mir. Nestaju brige, glavobolje i nedoumice koje razaraju duh i telo. Monasi manastira vole da čuju i zabeleže utiske vernika, mole se za njih i njihove porodice.

screenshot-27.jpg
Printscreen 

kurir.rs/večernje novosti