KAKO OSTALI PRAVOSLAVNI VERNICI PROSLAVLJAJU USKRS: Rusi jedu KULIČ, Eskimi SIROVU ribu, a Grci drže uskršnja jaja sa TRI PRSTA!

Jedna legenda kaže da su hrišćani preuzeli običaj farbanja jaja od Egipćana, Persijanaca i ostalih starih naroda sa Istoka.

Za hrišćane u Rusiji, Uskrs je porodični praznik i tako se slavi već 11 vekova. Rusi, kao i mi, na ovaj praznik farbaju jaja na različite načine, a drevni običaj je da se za Uskrs pripremi bogata trpeza, koja obavezno mora da sadrži kulič, sirne pashe i naravno jaja. Hrana koja bi se našla na stolu za Uskrs, nije se spremala običnim danima, a taj običaj je ostao čak i u skromnim porodicama koje bi za Uskrs spremale praseće ili teleće pečenje, a centralno mesto zauzima uskršnji doručak.

Da je Uskrs porodični praznik, govori i činjenica da je u Rusiji običaj da se na ovaj dan posećuju rođaci koji daleko žive. Na ovaj način, neguje se dobri odnosi kako u užoj, tako i u široj porodici.

Tokom Vaskrsa, u hramovima bi za vreme liturgije bile upaljenje sve uljane lampe iznad ikona i sveća, a u kućama bi domaćini palili sve sveće i ostale izvore svetlosti. Kao i u našim crkvama, Uskršnja liturgija traje čitavu noć, a sveštenici svete jaja, kuliče i pashe koje donose vernici. Svaki vernik može da priđe zvonu u crkvi i da zvoni, jer se smatra da je ono glas Božiji.

Običaj koji se smatra karakterističnim za slovenske pravoslavne narode, podrazumeva da se Uskrs čestita uz poklanjanje obojenih jaja, pozdravlja se rečima “Hristos voskres – Voistinu voskres” i ljubi se u obraz tri puta.

U vreme komunizma u Rusiji, obeležavanje crkvenih praznika je bilo zabranjeno, ali se narod dosetio drugih načina kako bi obeležio Uskrs. Rusi su razvili običaj da za Uskrs posećuju groblja i na taj način diskreno obeleže ovaj praznik. Crkva se i danas trudi da vernicima objasni da je ovaj običaj za Uskrs nekarakterističan za religiju i da ga ne treba praktikovati.

Kulič je tradicionlani ruski hleb (kolač) koji se mesi za Uskrs. Nosi se u crkvu da ga sveštenik blagoslovi. Od kuliča se svako jutro pojede mali komad za sreću i prosperitet. Obično se prelije belom glazurom i ukrasi slovima HV (Hristos Voskrese).

Kulič je sličan i italijanskom panetonu, a od začina se mogu dodati vanila, kardamon, muskatni oraščić, zatim malo šećera i dosta sitno seckanog suvog voća i grožđica.

Osim toga, u Rusiji se za Uskrs pravi i sirna pasha. Ovaj slatkiš je napravljen od mladog sira, pavlake, jaja, šećera i opet dosta sitno seckanog suvog voća. Smeša koja se dobije mešanjem svih sastojaka stavlja se u kalup oblika piramide.

U Grčkoj se isto farbaju jaja i postoji običaj tucanja jajima, sa tim što se kod njih ona drže sa tri prsta. Na sam Uskrs, glavno obeležje uskršnje trpeze je magiritsa, tačnije uskršnja supa od jagnjećih iznutrica.

Bugari se nakon liturgije vraćaju kući sa svećom u ruci, a na Uskrs nose novu odeću jer ona, navodno, simbolizuje rađanje novog života.

Za Kopte je karakteristično da se okupe na Uskrs u hramu u velikom broju i da zajedno sa horom pevaju pesme posvećene Isusu, a kod Eskima Uskrs traje tri dana, a spremaju usoljenu ribu, najčešće losos, koji se služi u sirovom stanju.

Pravoslavni vernici u Etiopiji se zovu Fasika; oni za vreme Uskrsa posećuju crkvu i tom prilikom nose habeše – bele tradicionalne mantije.

(Kurir.rs/A.M./našemesto)

Bonus video: