PRE 52 GODINE LJUDSKA NOGA PRVI PUT KROČILA NA MESEC: 10 zanimljivosti o misiji Apolo 11, otkriveno i kako ovo nebesko telo MIRIŠE

Čovek je 20. jula 1969. godine prvi put kročio na Mesec.

1. Toster je naprednija mašina od modela Apolo 11

Iako je upravljački kompjuter Apolo 11 (Apollo Gidance Computer - ACG) bio vrhunac tehnologije za svoje vreme, u poređenju sa tehnologijom koju danas koristimo svakodnevno, ima prilično "osnovne" mogućnosti. Computer Weekly je objavio da ovaj "genijalni kompjuterski sistem" bio komplikovan koliko i džepni kalkulator, i da je elektronika u modernim tosterima daleko naprednija.

2. Izvorni kod koji je odveo Apolo 11 na Mesec, bio je prepun šaljivih i političkih referenci

Kompjuterski programi nisu naročito poznati po smislu za humor, međutim, proučavanjem istorije letenja na Mesec, 2016. godine je otkriveno da je ovakvo nešto moguće i da postoji.

Bivši pripravnik NASA-e, Kris Gari, postavio je izvorni kod letenja koji je imao Apolo 11 na GitHub i tako pokazao legendarni primer softvera za letenje, koji je bio ispunjen šalama na račun gorućih tema 1960ih.

Jedan od fajlova, čija je uloga bila navigacija leta do Meseca, sadrži red reči "BURN_BABY_BURN", a njegovo skriveno značenje je aludiranje na di-džeja Magnifsent Montagua i njegovu prepoznatljivu frazu "Burn, baby! Burn!", ali i Crni pokret snage, koji se zalagao za prava Afro-američkog naroda tog perioda, kako prenosi ABC Njuz. U sadržaju koda našli su se i "HELLO_THERE", "GOODBYE. COME AGAIN SOON", "PINBAL_GAME_BUTTONS_AND_LIGHTS".

3. Kada je Apolo 11 sleteo, gorivo u rezervoaru je bilo pri kraju

Kada je Apolo 11 konačno sleteo, njihova zaliha goriva je bila izuzetno niska. Kada se alarm prvi put oglasio, posadi je ostalo još 60 sekundi da sleti. "Kada se alarm spustio na 30 sekundi, bili smo na oko 3 metra od tla. Armstrong tada već nije mario za brojeve, a ja sam video senku Sunca iza nas. Sekundama kasnije Armstrong je potvrdio Hjustonu da je "Orao sleteo"", objasnio je Baz Oldrin.

4. Armstrong je možda prvi čovek koji je kročio na Mesec, ali je Baz Oldrin čovek koji je prvi vršio nuždu na Mesecu

"Tamo je vladala samoća kao u paklu. Upišao sam se u gaće", izjavio je Oldrin, ispred mase ljudi koja se okupila ispred Njuzeuma, muzeja u Vašingtonu.

5. Mesec ima izrazit miris

"Mene je miris podsetio na pokvareni pepeo iz kamina", objasnio je Armstrong na pitanje o tome kakav je miris Meseca. Što se tiče Oldrina, njega je miris više asocirao na "nešto poput baruta u vazduhu, nakon pucanja petarde".

6. Uzorci stena koje je posada donela sa Meseca, stari su milijardama godina

Medije je veoma zanimalo šta astronauti planiraju da ponesu sa Meseca, pre njihovog puta, ali, ono što su doneli, bilo je još fascinantnije. Neki uzorci stena koje su doneli, procenjuje se da su stari oko 3,7 milijardi godina.

7. Normalno obavljanje svih potreba posade nije bilo nešto što je NASA do detalja predvidela

NASA nije do detalja razradila sve poteškoće sa kojima će se astronauti suočiti na Mesecu, kao što je, na primer, obavljanje nužde u uslovima nulte gravitacije. Jedan od astronauta je čitavo putovanje proveo na lekovima kako bi odložio dijareju i "normalno" funkcionisao tokom misije. Identitet astronauta nije nikada otkriven.

8. U isto vreme kada su Armstrong i Aldrin završavali svoju šetnju po Mesecu, sovjetska svemirska letelica se nesrećno slupala o Mesec

Dok je posada iz Apolo 11 letelice završavala svoj posao na površini Meseca, Luna-15, neimenovana sovjetska letelica se slučajno slupala o Mesec, na oko 893 kilometara od mesečevog Mora spokojstva.

9. Američka zastava je najverovatnije ubrzo po odlasku astronauta pala i raspala se

Što se tiče sudbine američke zastave, veruje se da je ona pala i pretvorila se u pepeo. Baz Oldrin je izjavio kako je po njihovom uzletanju plamen rakete oborio zastavu. Tokom vremena, crvena i plava boja sa zastave neminovno su izbledele, ležeći u mesečevoj prašini, nezaštićene od ultraljubičastog zračenja. Pretpostavlja se da je i najlon tokom vremena postajao krt, i da je postepeno dezintegrisao.

10. Da bi samo jedan čovek načinio svoj prvi korak na Mesecu, potrebna je ogromna pomoć

Procenjuje se da je u tom poduhvatu učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i tehničara, kako bi misija Apolo 11 bila uspešno obavljena.

(Kurir.rs/A.M.)

Bonus video: