OBIČAJI NA BADNJI DAN I BOŽIĆ KOJI NE POTIČU IZ PRAVOSLAVLJA: Srbi su dosta starih, paganskih običaja uveli u svoju religiju

Božić i Badnji dan puni su običaja i simbolike koja nije izvorno hrišćanska. Ono što mnogi Srbi pokušavaju da prenebregnu je činjenica da smo kao narod postojali i pre primanja hrišćanstva. Kao mnogobožcima nije nam bilo lako da se odreknemo starih običaja, pa smo mnoge prilagodili novoj religiji - hrišćanstvu.

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

I seča badnjaka ima svoju pagansku simboliku

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno. Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

I božićna pečenica nastala je od čina prinošenja žrtve paganskom bogu

Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili "utuče" na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje, a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom…

Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca "džaraju" bvatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći "koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…" nabrajajući svu stoku i žive čije se blagostanje priželjkuje.

Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih

Na Badnje veče se u kući očekuju "domaći" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.

Nekada se obedovalo na podu, tj. na slami koju domaćin unese sa badnjakom. To je u stvari gozba sa nevidljivim precima. Kada se jelo prospe onda se kvoca i na taj način se pozivaju duše predaka na gozbu.

U hrišćanskom tumačenju slama je simbol prostirke na kojoj se rodio Hristos.

Duše predaka nalaze se i u uglovima kućnim. Zato se o Badnjoj večeri orasi (kao žrtve precima) bacaju baš u 4 ugla prostorije.

Badnja večera je posna, ali bogata i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, zato su ona i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.

(Kurir.rs/Opanak/Blic)

Bonus video: