Žene Nemanjića su bile plemkinje. Najviše ih je bilo sa imenima Jelena i Ana. Mnoge su bile strasne političarke i pomagale svojim muževima kraljevima. Mnoge su ostale u senci naših moćnih vladara. Istorija je neke zauvek upamtila, a neke prepustila zaboravu.
Županica Ana, udata za osnivača dinastije Stefana Nemanju, bila je verovatno grčkog porekla, iz bočne grane dinastije Komnina. Neki istoričari navode da je došla iz Duklje. Udala se za Nemanju dok još nije postao župan. Rodila mu je tri sina - Vukana, Stefana i Rastka, kao i dve ćerke čija imena nisu zabeležena. U istoriji će ostati poznata kao majka prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, srednjeg sina, i majka prvog srpskog arhiepiskopa Save, najmlađeg sina Rastka. Zamonašila se zajedno sa mužem, 1196. kao monahinja Anastasija. Kraj života dočekala je u Bogorodičinom manastiru u Raškoj, a njene mošti su, kao i Nemanjine, u manastiru Studenica.
Jevdokija (Evdokija) Anđeo, ćerka vizantijskog cara Aleksija Trećeg Anđela, bila je prva žena Stefana Prvovenčanog koji je nasledio Nemanju na mestu velikog župana. Njihov brak je verovatno uticao da se Nemanja odrekne prestola u korist mlađeg sina umesto najstarijeg Vukana. Ženidbom je Stefan dobio titulu sevastokratora, koju su nosili carski zetovi. Isprva je brak sa vizantijskom princezom tekao srećno. Jevdokija je rodila dva buduća srpska kralja, Radislava i Vladislava. Brak je raskinut 1201, proterivanjem Jevdokije iz Rasa zbog navodne "šuge" i neverstva. Vratila se u Carigrad i udavala još dva puta, za cara Aleksija Petog Duku Murcufla koga će ubiti krstaši, a treći brak sa Leonom Zgurom, gospodarem Korinta, krvolokom i grubijanom, završio se njegovom smrću. Ne zna se gde je Jevdokija umrla, ali se zna da je to bilo 1211. godine.
Ana Dandolo, druga žena Stefana Prvovenčanog, još više je ojačala međunarodni položaj Srbije. Stefan je dugo birao prikladnu ženu i pronašao je u unuci mletačkog dužda Enrika Dandola koji je 1204. sa krstašima osvojio Carigrad i prvi put srušio Vizantiju. Ovaj politički brak bio je dobar za Stefana, jer je Ana Dandolo sa svojom mletačkom veštinom učinila sve da njen muž dobije kraljevsku krunu od pape 1217. godine. Sa njom je imao dva sina - Uroša, budućeg kralja, i Predislava, budućeg ahiepiskopa Savu Drugog. Ana Dandolo nadživela je Stefana koji je umro 1228. i dočekala vladavinu sina Uroša. Umrla je 1263. i sahranili su je u Sopoćanima. Freska na kojoj je oslikano oplakivanje kraljice Ane može se videti na zidovima ovog manastira.
Ana Komnina, ćerka epirskog despota i solunskog cara Teodora Prvog Anđela, kao i Ana Nemanjić, udala se za Jevdokijinog i Stefanovog sina Radoslava dok još nije postao kralj. Bila mu je i rođaka po majci. Radoslav je obožavao svoju ženu do te mere da je njen grčki uticaj postao nepodnošljiv za srpsku vlastelu kada je dobio krunu 1234. Potpisivao se kao Stefan Duka i nastojao da Srpsku crkvu stavi pod jurisdikciju Ohridske arhiepiskopije. Radoslav je svrgnut sa prestola i sa Anom se sklonio u Drač. Po nekim istoričarima Ana se zaljubila u komandanta Drača i pobegla, a po drugim izvorima oboje su se vratili u Srbiju i zamonašili. Radoslav je pod monaškim imenom Jovan sahranjen u Studenici, pored oca. Mnogi ih smatraju "najromantičnijim parom u srpskoj istoriji".
Beloslava Asen, iz bugarske dinastije Asena, nasledila je Anu Komninu na mestu srpske kraljice udajom za Vladislava, Radoslavljevog brata. Venčao ih je kraljev stric, arhiepiskop Sava, u svetovnosti Rastko Nemanjić. Imali su troje dece, sinove Stefana i Desu, i ćerku čije se ime ne zna. I Vladislav je svrgnut sa prestola zbog bugarskog uticaja. Vlastela je za kralja htela Uroša Prvog, sina Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo. O Beloslavi se više nije čulo.
Jelena Anžujska, jedina i poštovana supruga Uroša Prvog, najznačajnija je srpska kraljica 13. veka. O francuskoj princezi arhiepiskop Danilo Drugi napisao je i žitije gde je opisuje: "Bila je prekrasna svojom pojavom... Oštre reči, ali blage naravi, neporočnog života". U doba kada Evropa nije pokazivala zanimanje za školovanje devojaka, kraljica Jelena je osnovala žensku stručnu školu i internat za devojke, čak i one nižeg roda. Iako katolkinja, pomagala je podjednako i pravoslavne. U dolini Ibra je podigla manastir Gradac gde će je i sahraniti. U monaštvu je zadržala svoje kršteno ime. Dolinu Ibra zovu i Dolinom jorgovana, jer je Uroš još pre venčanja 1250. zasadio ovo cveće da mladu kraljicu podseća na rodni kraj. Jelena Anžujska živela je dugo, rodila kraljeve Milutina i Dragutina. Dragutinu je pomagala u vladavini, a i sama vladala krajevima između Skadra i Dubrovnika. Srpska crkva proglasila je Jelenu sveticom 1317, iako nije bila Srpkinja.
Katalina Arpad, ugarska princeza, prva je Ugarka koja je vladala Srbijom kao žena kralja Dragutina. Skladan brak doneo je Dragutinu Mačvu i Beograd, koji se prvi put našao u sklopu srpske države. Imali su četvoro dece, od kojih je Vladislav pretendovao i na ugarski i na srpski presto. Katalina je bila vrlo prisna sa jetrvom, Milutinovom ženom Simonidom. Nakon Dragutinove smrti 1316, sudbina Kataline je nepoznata.
Simonida je bila peta žena kralja Milutina. Milutin je bio veliki graditelj -sagradio je više od 40 zadužbina - i veliki obožavalac žena. Posle Srpkinje Jelene, ćerke gospodara Tesalije nepoznatog imena, Mađarice Jelisavete koju je oteo iz manastira i bugarske princeze Ane Terter, vizantijski car Andronik Drugi ponudio je Milutinu kao zalog mira svoju tada petogodišnju ćerku Simonidu. Stasala je u jednu od najlepših srednjevekovnih kraljica. Milutin je od Simonide bio stariji 40 godina i mučio je svojom ljubomorom. Simonida nije volela Milutina, ali je volela Srbiju. Više puta je bežala u Carigrad, ali su je braća vraćala mužu. Posle Milutinove smrti zamonašila se i živela u Carigradu. Nisu imali dece. Kada je Milutin kanonizovan 1324, Simonida je poslala zlatno kandilo za njegov ćivot u manastiru Banjska.
Teodora Smilec, bugarska princeza, postala je prva žena i velika ljubav Stefana Dečanskog, Milutinovog sina iz braka sa Anom Terter. Teodora je umrla mlada, rodivši mu dva sina od kojih je najstariji bio Dušan, budući car Srbije. Stefan se ponovo oženio gotovo 40 godina mlađom vizantijskom princezom Marijom Paleolog, po čemu su ga upoređivali sa ocem. Sa njom je imao sina i ćerku. Stefan Dečanski je u borbi za krunu prvo ratovao sa ocem, kraljem Milutinom, koji ga je oslepeo. Marija je u kasnijim dinastijskim sukobima otvoreno podržavala njihovog sina Simeona Sinišu u odnosu na Dušana. Dušan se pobunio protiv oca i posle bitke na Porodimlji zatvorio ga u Zvečan, gde ga je, prema Žitiju Stefana Dečanskog i ubio 1331. Po predanju, Stefan Dečanski , "od oca oslepljen, od sina udavljen", prokleo je sina. Dušan se nije svetio Mariji Paleolog i bratu Siniši. Dobili su visoke položaje u njegovom carstvu.
Jelena, carica Srbije, bugarska princeza, postala je žena Dušana Silnog kada je Srbija bila u najvećem usponu. Dušan je Jelenu nazivao "carica moga carstva". Podsticala ga je na snaženje države i osvajanja, a njena uloga u proglašenju srpske carevine 1346. je velika. Dugo nisu imali dece, a onda je Jelena rodila Uroša, u narodu poznatog kao Uroš Nejaki, pod čijom vladavinom srpska država nestaje. Pratila je muža u ratnim pohodima i diplomatskim misijama. Carica Jelena je jedina žena koja je kročila na Svetu Goru. Crkva je kao razlog navela epidemiju kuge. Bila je strasna političarka i nadživela je i muža i sina. Iako se zamonašila u Seru, savetovala je novog vladara Srbije, kneza Lazara Hrebeljanovića. Pretpostavlja se da je sahranjena u manastiru Matejče kod Kumanova.
Kneginja Milica, žena kneza Lazara, od loze Nemanjića, ostala je upamćena kao idealna supruga, majka i sestra. Rodila je pet kćeri i dva sina. Mara, Olivera, Vukosava i Destina dobrim udajama pomogle su majci. Nakon Kosovske bitke vodila je srpsku državu do punoletstva svoga sina Stefana Lazarevića 1397. Bila je "srca jaka" i kada je ćerku Oliveru poslala u harem sultana Bajazita. Uvek je vodila politiku kompromisa. Sagradila je manastir Ljubostinju, na mestu gde je upoznala kneza Lazara.
Despotica Jelena, sestra vizantijske carice Jevgenije, udala se za Stefana Lazarevića bez velikog miraza i uticaja. Nisu imali dece, pa je Stefana nasledio sestrić, Đurađ Branković. Despotica Jerina, druga žena despota Đurđa Brankovića, bila je lepa i obrazovana, ali "hladna Grkinja". Narod je nije voleo zbog nepotizma, političkih ambicija i stranog porekla. Mukotrpnu izgradnju Smederevske tvrđave proglasili su njenim hirom i od tada je istorija pamti kao "prokletu Jerinu". Doživela je tužan kraj. Nakon smrti Đurđa, vladala je kao despotica-namesnik, dok je 1457. nije otrovao sin Stefan. Sahranjena je u manastiru na Rudniku.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
