NAJPERVERZNIJI ČOVEK NA CELOM SVETU: Bio je toliko POREMEĆEN da ga je Napoleon zatvorio u SAMICU do kraja života!

Kontroverzni francuski plemić "kumovao" je pojmovima "sadizam" i "sadomazohizam". "120 dana Sodome", delo koje je napisao dok je bio zatvoren u Bastilji, ostaje jedna od najšokantnijih priča o seksualnim eksperimentima ikada objavljena. On je markiz de Sad i umro je zatvoren u ludnici 2. decembra 1814. godine.

Erotske fantazije ovog plemića koštale su zatvora, a kasnije i ludnice. Od 74 godina života čak 32 je proveo zatvoren, a plemićko poreklo nekoliko puta ga je spaslo smrtne kazne pišw Istorijski zabavnik.

Najperverzniji čovek u istoriji

Markiz de Sad je poreklom bio iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Pohađao je pariski licej "Luj Veliki”, a zatim konjičku školu. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu, odakle se vratio sa činom konjičkog kapetana.

Nakon toga se oženio bogatom trgovačkom ćerkom Rene i javno hvalio da je “uboo premiju” jer je tako popravio porodične finansije, mogao da troši njeno bogatstvo i u krevetu uživa u svojoj omiljenoj zabavi - sodomiji.

Već tada, de Sad počinje da se prepušta raskalašnom životu dokonog plemića - angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama koje brzo postaju sve nastranije. Interesantno je da je u ovim “igrama” učestvovala i njegova žena i, za neko vreme, činilo se da je de Sad pronašao “ženu ravnu sebi”.

Čak i prostitutke počele su da pričaju da nešto opasno nije u redu sa parom de Sad i da izbegavaju njihove pozive bez obzira na novac koji su nudili. One koje bi prihvatile nakon toga su često odlazile u policiju da prijave neverovatno divljaštvo koje je uključivalo razna sredstva za mučenje, grupni seks i sodomiju.

Prvi veliki skandal dogodio se na Uskrs 1768. kada je De Sad s ulice pokupio izvesnu Rouz. Slatkorečivi markiz odveo ju je u svoj dvorac, a onda izložio besomučnom seksualnom mučenju. Devojka je pobegla skočivši kroz prozor sa drugog sprata.

Ozbiljno bolestan čovek

Orgije i homoseksualni susreti bili su svakodnevica markiza, a uskoro mu je dosadila žena sa kojom je delio postelju. Kad je mlađa sestra njegove supruge počela da živi s njima u dvorcu, De Sad nije gubio vreme - devojku je zaveo, oduzeo joj nevinost i započeo tajnu aferu koja će mu kasnije uništiti brak iz kog je imao dvoje dece.

Rene se zvanično od de Sada razvela 1790. godine. Do tada, markiz je već imao reputaciju ozbiljno bolesnog čoveka od koga se “civilizovani svet” sklanjao. Smatrao je da najveći erotski užitak dolazi iz bola, i nije mogao da se uzbudi dok ne vidi krv i ne čuje krike bola.

Zbog ovakvog ponašanja kao i optužbi ljudi koji su prolazili njegovu torturu de Sad je nekoliko puta zatvaran, ali ga je titula spašavala ozbiljnijih kazni. Jednom kada je osuđen na smrt u Francuskoj pobegao je za Italiju i tamo nastavo po starom. Kada se prašina slegla, vratio se u Francusku taman na vreme da učestvuje u Francuskoj revoluciji.

Zločin i kazna

Mariz de Sad je o svojim seksualnim avanturama pisao naširoko i nadugačko ilustrujući svoja dela podjednako šokantnim slikama. Knjige su zgražavale javnost, a često su i zabranjivane.

Nisu se svidele Napoleonu, pa ga je proglasio seksualnim predatorom i ponovo strpao u zatvor ovoga puta ga osudivši da više iz njega nikada ne izađe.

De Sada se na kraju odrekla i sopstvena porodica. Proglasili su ga ludim i izdejstvovali da bude zatvoren u ludnicu i da mu bude oduzet pribot za pisanje.

Navodno je tamo uspeo da zavede 13-godišnju devojčicu i da sa njom ostane u vezi pune 4 godine, sve do svoje smrti 1814. Bilo mu je 74 godine.

Od manijaka do filozofa

“120 dana Sodome”, delo koje je markiz de Sad napisao dok je bio zatvoren u Bastilji, ostaje jedna od najšokantnijih priča o seksualnim eksperimentima ikada objavljena i često je zabranjivana zbog scena silovanja i torture.

Markiz de Sad je tako ‘kumovao’ terminima sadizam i sadomazohizam, a filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.

Poznato je da je Markiz de Sad uticao na poznate francuske pisce i pesnike – Šarla Bodlera, Gistava Flobera ili Gijoma Apolinera, ali javnost malo zna da je pisac takođe uticao na slikare kao što su Pablo Pikaso, Pol Sezan, Ežen Delakroa i Gistav Moro ili vajar Ogist Roden.

(Kurir.rs/Istorijski zabavnik)

Bonus video: