NAJSOFISTICIRANIJA IGRAČKA: Jedna ćelija u mozgu uspostavi oko 10.000 veza sa komšijama brzinom od 120 metara u sekundi!

Kako i zašto naš mozak obavlja svoje funkcije znamo dosta, ali u poređenju s onim šta sve naš mozak zaista može, znamo - malo.

Možda je to i razlog što ne može uvek, iako bi svi to želeli, da funkcioniše besprekorno. Nažalost, umara se i oboleva. Traume glave, virusi i bakterije ozleđuju mozak; razaraju neurone koji ne mogu više da šalju električne impulse i u zavisnosti od zahvaćenog područja dolazi do disfunkcije pojedinih organa.

Neuroni propadaju s razvojem degenerativnih bolesti, demencije i multiple skleroze. Javljaju se i bolesti koje su posledica smanjenog ili povećanog lučenja neurotransmitera - Parkinsonova bolest i gotovo sve psihijatrijske bolesti.

PUSTI SNOVI

Naš mozak, ako niste znali, aktivniji je noću nego danju. To je najverovatnije i razlog zašto sanjamo, iako se većine snova ujutro ne sećamo. Utvrđeno je da osobe sa višim IQ sanjaju više.

USLOVLJAVANJE

U mozgu se nalaze tzv. ogledalo neuroni, zbog kojih zevate kad drugi to čine. Na trenutak vas zaboli i deo tela kada se neko drugi udario pred vama. Veruje se da su ovi neuroni odgovorni I za generalno osećanje empatije prema drugima.

NISMO LOŠI

Ljudski mozak zauzima samo dva odsto ukupne telesne mase. Ipak, naša vrsta ima ubedljivo najveći mozak u odnosu na veličinu tela. Slon jeste ogroman, ali njegov mozak vaga 0,15 odsto telesne mase.

Zanimljivih činjenica o ljudskom mozgu zaista je napretek! Evo još nekih:

• U mozgu se nalazi oko 100 milijardi neurona, ali oni su samo 10 odsto sadržine mozga. Oko 78 odsto mozga čini voda.

• Mozak tek rođene bebe se utrostruči u veličini u prvoj godini života.

• Prosečan mozak je težak oko 1,3-1,4 kg. Veličina i težina nemaju nikakve veze sa koeficijentom inteligencije (IQ).

• Mozak troši oko 20 odsto kiseonika i 25odsto glukoze (šećera) koji cirkulišu u našem krvotoku.

• Mozak bez ikakvih problema može da stvori lažno sećanje: kreira događaj, posebno iz perioda detinjstva, koji se nikada nije dogodio.

• Čitanje deci i unucima naglas I česti razgovori s njima znatno doprinose razvoju njihovog mozga.

• Svaki put kada imate novu misao, ili se nečega prisetite, stvarate novu vezu u mozgu.

• Naučno je dokazano da 50 do 70 odsto odlazaka kod lekara zbog fizičkih tegoba I oboljenja diriguje mozak. Krivac je stres.

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video: