ŠTA KAD MOZAK DA GAS: Preterano razmišljanje BLOKIRA, mentalno iscrpljuje, LAKNUĆE vam odmah ako OVO prestanete da radite

Većina ljudi ponekad ima osećaj kao da ne može da utiša svoj mozak. On svakodnevno obrađuje desetine hiljada informacija, i to je ono što smatramo prirodnom pojavom. Sve je to normalno, pa čak i kad ne možemo da izbacimo iz glave neku pesmu. Ali ako preterano razmišljate - to je već drugi padež.

- Pojam preteranog razmišljanja odnosi se na razmišljanje koje je značajno opterećujuće, blokirajuće, veoma mentalno iscrpljujuće, a najčešće proističe iz iracionalnih strahova, pa je samim tim negativno obojeno. Takođe, oduzima dosta vremena, a ne dovodi ni do kakvih zaključaka i rešenja, ne priprema osobu za suočavanje sa potencijalnim opasnostima, iako ona često veruje u suprotno. Javlja se u sklopu povišene anksioznosti i depresije, a i samo po sebi može dovesti do razvijanja krivice, strahova, besa, ljubomore, nesigurnosti. Smatra se problemom upravo iz tog razloga što može značajno da utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe, odrazi se na kvalitet njenog života.

U VRZINOM KOLU

Preterano razmišljanje se može javiti u nekoliko oblika. Svi su podjednako opterećujući za osobu koja se sa njim suočava, a kod jedne osobe možemo uočiti i više, pa čak i sve oblike preteranog razmišljanja.

- Oblici preteranog razmišljanja su ruminacija o prošlosti, preterana briga o budućnosti, preterana analiza, pa čak i čitanje tuđih misli.

Ruminacija o prošlosti se odnosi na sklonost osobe ka oživljavanju slika iz prošlosti, nekih grešaka i/ili propuštenih prilika, a to može voditi u osećaj krivice, stida, tuge, u preterani samokriticizam, demotivisanost i bezvoljnost da u budućnosti ispravite neke greške koje ste eventualno ranije napravili. Samim tim, negativne misli se stalno održavaju u svesti, što se odražava i na raspoloženje.

- Dodatno, kada preterano analizirate prošlost često ćete doći do negativnih zaključaka iako ih u datom trenutku uopšte niste bili svesni. Na primer, ako osoba nakon položenog ispita, projekta na poslu, koja je u prvi mah bila u potpunosti zadovoljna rezultatom, uđe u ruminaciju postoji verovatnoća da će naći sebi puno mana („Mogao/la sam mnogo bolje’’, ,, Nisam dovoljno dobar/a, mnogi su uspešniji od mene’’...).

S druge strane, preterana briga o budućnosti (proricanje) može da vas vodi u različite iracionalne strahove, najčešće od neizvesnosti, greškaka, negativnih emocija, a onda i u odustajanje da se upuštate u mnoge aktivnosti koje procenite kao potencijalno rizične. Recimo, majka koja je sklona ovom obliku preteranog razmišljanja može o budućnosti svog deteta razmišljati na sledeći način: „Šta ako moje dete bude bilo loš đak, upiše lošu srednju školu i ne uspe da ode na fakultet?“ Živeće u konstantnoj strepnji i strahu. Isto je i s nekim ko razmislja ovako: ,,Sviđa mi se ta osoba, ali šta ako započnemo vezu i ja budem povređen/a? Bolje ne počinjati ništa’’. Sebi će uskratiti mnoga životna iskustva.

A VI, KAKO STE?

Preterana analiza oduzima previše vremena kako biste doneli neku odluku. Kad je reč o kupovini, istražujete, čitate iskustva drugih ljudi, ali ne donosite odluku već je odlažete. A možda i odustanete jer „shvatite“ da vam to nešto i ne treba, da sve ima neku manu.

Preteranoj analizi sklon je i student koji puno vremena posveti planiranju pripremanja ispita, a na kraju odustane jer dođe do zaključka da će ,,sigurno’’ pasti i da nema dovoljno vremena da sprovede svoj plan. U ovom kontekstu, analiza je, dakle, parališuća.

Tome su sklone osobe kod kojih je izražena crta nezdravog perfekcionizma, uz koji idu strah od greške, sklonost ka prokrastinaciji, i naravno - povišena anksioznost.

- Čitanje tuđih misli hrani već postojeću nesigurnost, a može da utiče i da osoba počne da izbegava kontakte. Najčešće se javlja kod ljudi koji imaju povišenu socijalnu anksioznost i opsesivne misli. Osoba doživljava da svi vide njene ,,mane’’, neadekvatnost’’, baš onako kako ih ona sama vidi. Na primer, ako razmišljate ,,Šta ako se svi sa mnom druže samo iz sažaljenja?’’ ili ,,Sigurno su svi videli da sam pocrveneo i pomislili da nešto nije u redu sa mnom’’ skloni ste ovom obliku preteranog razmišljanja.

Da li prepoznajete sebe u nekom od ovih oblika preteranog razmišljanja? Kako se ono odražava na to kako se osećate? Da li uspevate da prekinete ovaj lanac i na koji način?

Kurir.rs/Vaš psiholog/B.M.

Bonus video: