HOĆE LI JE VETAR I DINE SAHRANITI? U Mauritaniji polako nestaje jedna od najupečatljivijih geoloških pojava na planeti

Iako se nalazi u retko naseljenom delu pustinje, gde su voda ili padavine prava retkost, ovo mesto privlači i geologe i turiste.

Kružna kupola nastala je pre 100 miliona godina u severozapadnom delu današnje Mauritanije, u blizini grada Oudane. Geolozi veruju da je njeno formiranje počelo kada je došlo do razdvajanja superkontinenta Pangee. Usledila je velika eksplozija, a erozijom tla veliki posao je bio okončan: progledalo je Oko Sahare, poznato i kao Ričat struktura. Iz svemira se odlično vidi (astronauti ga koriste kao vizuelni orijentir) i zaista sve podseća na jabučicu oka.

Geolozi su prvo verovali da je to udarni krater nastao kada je neki objekat iz svemira udario u površinu naše planete. Međutim, duga istraživanja stena unutar ove fantastične strukture pokazala su da je njeno poreklo u potpunosti zasnovano na Zemlji. Onda je otkriveno da njene stene uključuju magmatske (vulkanske) naslage, kao i sedimentne naslage, koje se formiraju kad vetar gura i širi slojeve prašine, a voda u njih odlaže pesak i mulj. Danas se zna da je Oko bogato kimberlitom, karbonatima, crnim bazaltom, mineralima riolitima, baš kao što je utvrđeno i na Velikom ostrvu koje pripada Havajima.

Žuti pesak, ona žuta: na opasnu rogatu pustinjsku zmiju koja čuva Oko Sahare sigurno ne biste voleli nikad da naletite

Oni koji su Oku Sahare uspeli da priđu sa zemlje (unutar Oka postoji i hotel!), uočavaju da se u poslednje vreme kupola urušava. Vetar izjeda njene slojeve, pa je utonula ispod nivoa okolnih predela.

Hoće li je prekriti dine? To je sasvim moguće: ako se jednog dana odvažite da otputujete u ovu afričku zemlju, možda ćete pronaći samo pustinju, jer će kupolu "sahraniti" vetar i pesak.

Inače, tu nekad nije bila pustinja. Vulkanska aktivnost duboko ispod površine Zemlje podigla je ceo pejzaž oko današnjeg Oka. Formacija koja se danas proteže na više od 40 km nekada je obilovala tekućom vodom i tu je uživala većina sisara. Izumrli su ili otišli. Ovde su se šepurile prelepe antilope i gazele, ptice... Zmajeva makazastog repa, droplji, čvoraka kestenovog stomaka skoro i da nema. Samo zmije i insekti još uvek ne podižu belu zastavu!

Kurir.rs/Lena/B.M.

Bonus video: