AGATA KRISTI VOLELA JE OTMENA UBISTVA, OTROVE, NEVERNOG MUŽA, a najviše joj je išao na živce jedan od njenih junaka!
Britanci neprekidno od njenih najkraćih priča snimaju sve duže filmove i serije. Najpoznatija autorka krimi-romana imala je miran život, jednu veliku strast i ovekovečila je britansku imperiju. Posle Biblije i Šekspira, ona je najčitaniji pisac na svetu.
Iako je zovu "kraljicom zločina", Agata Kristi imala je miran život. Rodila se u dobrostojećoj porodici u Torkiju, pokrajina Devon. Učila je kod kuće uz guvernantu, a kasnije je završila parisku školu za mlade dame, koje Englezi zovu "škole šarma".
Stidljiva po prirodi, u sebi je nosila volonterski duh Engleskinja i radila je kao bolničarka u Torkiju tokom Velikog rata. Tada je upoznala otrove, pogotovo onaj kojim je najradije "ubijala" u svojim romanima - strihnin.
Nije volela neuredna ubistva sa previše krvi, a ni sirotinjske četvrti. Skoro sve radnje njenih romana odvijaju se u višim društvenim klasama, kod lordova i ledi, pa je možemo nazvati i kraljicom otmenih ubistava: otrov, pištolj i konopac. Dodavala bi poneki tup predmet, igle za pletenje i ubod pčele, ali ostala je verna strihninu, arseniku i cijanidu, dodajući im manje poznate sastojke.
Za vreme volontiranja nije samo upoznala otrove, već i belgijske izbeglice prebegle u Englesku. Među njima je pronašla inspiraciju za svoj najslavniji lik - Herkula Poaroa.
Rat joj je doneo i prvog supruga, naočitog pilota, pukovnika Arčibalda Kristija. On će biti njena "šifra Nemezis", naslov jednog od budućih romana - sudbinska ljubav i patnja. Uz lepog Arčija, čije je prezime zadržala do kraja života, doživela je prve dane slave, koja nije jenjavala.
Ohrabrivao ju je da piše, pa su nastale vanvremene knjige kao "Deset malih crnaca", "Ubistvo Rodžera Akrojda", "Nesreća nevinih"... Svaka je bila bestseler. U braku su bili 14 godina i dobili ćerku Rozalind.
Onda je pukovnik Kristi započeo romansu sa svojom sekretaricom Nensi Nil, ali Agata nije želela razvod. Umesto toga, postala je jedini put u životu junakinja svojih knjiga - nestala je na 11 dana.
Decembra 1926. Agata je ostavila kratko pismo svojoj sekretarici u kojem je napisala da odlazi u Jorkšir. Narednih 11 dana niko nije znao gde se nalazi, a u potragu za njom krenula je sva britanska policija.
Javnost je bila ubeđena da ju je ubio suprug. Pronašli su je u banji Herogejt, gde se prijavila pod prezimenom muževljeve ljubavnice. Nije govorila o tom događaju, štampa je nagađala da je želela da izvrši samoubistvo, a i lekari su smatrali da je doživela nervni slom. Dve godine kasnije ipak se razvela od Arčibalda.
Dok je skupljala ostatke svog života i nastavljala da piše, u svojoj 40. godini upoznala je arheologa ser Maksa Malovena, na iskopavanjima u Mesopotamiji.
Maks je bio stariji 14 godina, ali su bili savršen par. Umorna od prevara, Agata je u njemu našla idealnog saputnika. Govorila je da je arheolog idealan muž, jer što je žena starija, on je više zainteresovan.
Sa Maksove strane, shvatio je da mu je Agata prosto suđena, jer ga je pratila na svim putovanjima, nije se žalila na vrućinu, pesak, lošu hranu i smeštaj.
Obećala mu je da će ovekovečiti njihova putovanja po Orijentu, što je i učinila u romanima "Ubistvo u Mesopotamiji", "Smrt na Nilu", "Zlo pod suncem", "Sastanak sa smrću", "Ubistvo u Orijent ekspresu" i mnogim drugim.
Ostali su u braku punih 46 godina. Ona je dobila titulu dame, on viteza Britanskog carstva. Živeli su na predivnom imanju Grinvej, gde je Agata dobila inspiraciju za svoju drugu veliku junakinju: gospođicu Džejn Marpl.
Agata Kristi odrasla je na romanima Artura Konana Dojla i njegovih junaka Šerloka Holmsa i doktora Votsona. Zato je i ona Poarou dodala pomoćnika, pukovnika Artura Hejstingsa.
Poaro je oniži sujetni Belgijanac, glave u obliku jajeta i ponosan na svoju pamet. Bolesno je pedantan, svakoga jutra uređuje svoje navoštene brkove, nosi lakovane tesne crno-bele cipele i besprekorna odela. Veliki je hedonista, uživa u retkim jelima, slatkim likerima, ne voli engleski čaj, već biljne mešavine, "tisane". Ljuti se kad ga mešaju sa Francuzima i nikada nije savladao engleski akcenat. Pomalo karikaturalan, beskrajno je simpatičan upravo zbog svojih sitnih mana.
Njegov pomoćnik Hejstings je prostodušan Englez, koji često greši u zaključcima i džentlmenski je slab na ženski pol. Za Poaroa je karakteristično da na kraju knjige sakupi sve osumnjičene i pred njima otkriva ubicu. On je glavni detektiv u 33 romana.Poaro nije bio drag Agati Kristi iako joj je doneo slavu i bogatstvo. Nazvala ga je "egocentricnim gmizavcem".
Živeći na svojim lepim seoskim imanjima stvorila je gospođicu Marpl, staru usedelicu koja najviše voli pletivo i ubistva. "Ubistvo u vikariji" je najslavniji roman sa mis Marpl, a ima ih 13. Kristi je smislila i Arijadnu Oliver, svoj alter ego, kao i "mlade nade" Tomija i Tapens.
Agata Kristi, koja je u svojim romanima ubila toliko likova, umrla je mirno, u svom krevetu, 1976, na imanju Vinterbruk haus u Oksfordširu.
Smatra se da je podlegla Alchajmerovoj bolesti. Sahranjena je na obližnjem groblju u parohiji Čolzi. Ovekovečila je Britansku imperiju, ubistveno.
(Kurir.rs/Lj. Jorgovanović)
Bonus video:
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)