AKO STE AVANTURISTA ILI SKLONI MEDITACIJI, postoji jedno mesto za ludo hrabre i duhovne: Ovde OBAVEZNO morate da dođete!

Na Tibet je najbolje otići u aprilu i maju, kad nema monsuna. Tamo je sve najviše na svetu: i planinski vrh, i železnička stanica, i hramovi, i jezera, i privatne sobe duhovnog vladara. Neko voli religiju, neko da zabode zastavu na Everest, a neko samo da vidi. I šteta je ne videti.

Ipak, i dalje je mnogo onih koji odvoje i popriličan novac i tri nedelje da obiđu najviši i najslikovitiji predeo na svetu. Osam najviših vrhova su na Tibetu, među njima carski Mont Everest i K2. Tibetanci zbog turista govore Everest, ali drevno ime ovog vrha je Čomolungma, "boginja majka svih planina".

Na Tibet je najbolje otići u aprilu i maju, kad nema monsuna. Većina putovanja uključuje Kinu i Nepal kao prethodnice Tibeta. Pošto je Tibet autonomna oblast koja najvećim delom pripada Kini, dok u Nepalu čekate vizu, obiđite Katmandu, glavni grad.

Nepal je siromašna zemlja, živi se od poljoprivrede i turizma, pa ćete za mali novac pronaći vodiča koji govori engleski jezik, kao i taksi koji će vas voziti po gusto naseljenom gradu. Ne očekujte udobnost - struje nema i po 12 sati svakoga dana. Trg Durbar i kuća žive boginje Kumari su mesta koja ne bi trebalo promašiti, uz mnoge hinduističke i budističke hramove.

Do Lase, glavnog grada Tibeta, stiže se za sat i po avionom, ili mnogo duže - vozom. U Lasi se nalazi Tangula, najviša železnička stanica na svetu, na 5.068 metara nadmorske visine. Izgradili su je 2011. Kinezi. Kratka šetnja je poželjna zbog aklimatizacije, a već ujutru vas čeka palata Potala, nekadašnje sedište vlade i dalaj-lame.

Zgrada ima 13 spratova i više od 1.000 soba. Na poslednjem spratu su lične prostorije dalaj-lame, neviđene lepote. Poseta je ograničena na sat vremena i mora da se rezerviše. Nakon Potale obilazi se letnja rezidencija Norbulingka, s prekrasnim vrtovima. Obe palate su pod zaštitom Uneska.

Posete hramovima Tibeta su na vrhu liste turističkih želja. Na trgu Barkor nalazi se hram Jokhang, najsvetiji budistički hram u Lasi, uvek pun hodočasnika i meštana. U monaškom gradu Depungu impresivan je hram sekte Gelugpa, najmlađe, ali i najuticajnije budističke škole. U manastiru Seda, u blizini, svako po podne održavaju se filozofske debate monaha, kojima mogu da prisustvuju i turisti. Na putovanju do Gjancea, hrama koji je nekada bio centar Tibeta, silazi se na Jamdrok, jedno od četiri sveta jezera. U manastiru Šalu čuvaju se jedinstvene freske i 227 svezaka tibetanskog kanona.

Ko želi da se približi Everestu, za njega postoje posebni programi. Potrebno je nekoliko dana aklimatizacije u Lasi, jer do Everesta ima 627 km putem. Vozilima se stiže do tvrđave i sela Gjance, zatim do grada Šigacea, drugog po veličini na Tibetu, gde se nalazi čuveni manastir Tašilhunpo. Manastir je bio nekadašnje sedište pančen-lame, što je druga titula po važnosti na Tibetu. Deset sati vožnje potrebno je da se dođe do prelaza Nam La, a onda se stiže u manastir Rongbuk, najviši manastir na svetu. Kamp Čagace je poslednje mesto gde se ide bez alpinističke ekspedicije. Već ste na Everestu, njegovom severnom zidu!

Do Naprednog baznog parka pešači se osam kilometara. Noći se u hotelu "Gesthaus" ili u kampovima. Ujutru vas čeka vreli tibetanski čaj od maslaca, a jedu se vrući rezanci i pečeni ječam. Iako je prirodno bogatstvo Tibeta ogromno, zemlja puna zlata, srebra i cinka, stanovnici žive više nego skromno. Zbog turista su izgrađeni manji hoteli, hosteli, prenoćišta, razni oblici smeštaja. Tuševi su retki, vode nikad nema dovoljno.

Hrana je ukusna, iako s malim varijacijama. Najvažniji usev je ječam i ječmeno testo campa osnovna je hrana. Od njega se prave rezanci ili kuvane knedle "momo", koje se turistima najviše sviđaju. Meso je od jaka, koze ili ovce, često sušeno. Jakov jogurt, puter i sir smatraju se delikatesom.

Zvanična valuta je kineski renminbi juan, ali su dobrodošli američki dolari i evri. Teško da ćete videti zaštićene vrste - snežnog leoparda i crvenu pandu, ali ćete zato ukrasne figurice ovih životinja, uz figure Bude, sigurno doneti kao uspomenu i poklon. A možda i flašicu otopljenog snega s Himalaja.

Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: