NE IDE SE U GOSTE, VASKRS SE SLAVI SA PORODICOM: Naš sveštenik otkriva da li crkva prihvata OBIČAJE i otkud pečenje na trpezi

U domu jereja Simeona Vasića Vaskrs se slavi isto kao i u većini domova pravoslavih vernika. Jedina razlika je u tome što vaskršnje jutro podređuje služenju liturgije u crkvi, dok podne provodi za svečanom trpezom sa svojom porodicom - suprugom Dijanom, ćerkicom Jefimijom i sinom Lazaraom, s kojima ostaje do kraja dana jer je Vaskrs porodični praznik.

Vaskrs, kako ga zovu pripadnici pravoslavene veroispovesti, odnosno Uskrs po katoličkom kanonu, slovi za najveći hrišćanski praznik. Veliki četvrtak, Veliki petak, Lazareva subota, Vaskrs i Pobusani ponedeljak dani su koji imaju veliku simboliku u hrišćanstvu, pa se mnogi vernici često zapitaju da li ovaj veliki praznik obeležavaju po biblijskim smernicama.

Tim povodom su novinari Blic Žene posetili jereja Simeona, sveštenika pravoslavne Crkve Svetog Ćirila i Metodija u Kačarevu, i njegovu porodicu, koji su nam pojasnili da nema velike razlike u obeležavanju praznika u svešteničkoj i bilo kojoj drugoj pravoslavnoj kući.

Vaskrs slavimo kao i svi drugi vernici

- Svi običaji važe za sve, samo je sveštenička porodica u drugoj situaciji zbog toga što sveštenik prvo obavlja ono što ima u crkvi. To je šira porodica u crkvi, parohijani, a kad obavim sve što imam u crkvi, onda obavljam svoj porodični deo u kući – navodi nam na početku jerej Simeon Vasić.

U crkvi služi vernicima, a kada dođe kući, čekaju ga obaveze koje sleduju svakog domaćina i svaku porodicu koja po crkvenom učenju obeležava praznik posvećen Hristovom vaskrsenju.

- Običaj je da se, kada ljudi dođu kući iz crkve posle liturgije, pročita tropar Vaskrsa, okadi trpeza, što obično domaćin u uradi. U našoj kući konkretno ja i kao domaćin, i kao sveštenik. Onda se kucamo jajima, pozdravljamo se međusobno "Hristos Vaskrse", "Vaistinu Vaskrse", pa pojedemo jaje. Redom dalje ide ručak, kako je spremljeno – nastavlja.

Kraljica praznične trpeze, po nepisanom pravilu u duhovnim knjigama i viševekovnim narodnim običajima, jeste prasetina. I za to postoji razlog, priča jerej Simeon.

- Zbog veličine praznika u našem narodu je običaj da se sprema pečenje. Bilo je siromašnijih krajeva, pa se onda za velike praznike, kao što su Božić i Vaskrs, ostavljalo ono najbolje što je postojalo u kući. Sam patrijarh Pavle, iako nije jeo meso, na ovaj praznik je uzimao makar malo da ispoštuje praznik.

Prva jaja su obavezno crvena

Ipak, pre i pored pečenja postoji mnoštvo drugih jela koje domaćica priprema za predjelo i desert. Kao i svaka domaćica, na Veliki petak ofarba jaja i za kuću i za crkvu, a prva su obavezno u crvenoj boji.

– Uglavnom kuvamo domaću supu sa piletinom. To meso koje kuvamo služimo uz kuvani krompir, odnosno kuvano povrće iz supe. Kuvamo sos, koji se ovde u Banatu zove crveni ili beli sos. Crveni uglavnom bude od paradajza ili višanja, a beli od belog luka ili mirođije. Posle toga ide pečenje i salata i na kraju nešto slatko – priča nam Dijana Vasić.

Kako se Lazareva subota, odnsono Vrbica, kako je mnogi u narodu zovu, smatra praznikom dece, i sam dan Hristovog vaskrsenja je delom podređen upravo najmlađima da bi od ranih godina osetili radost i važnost velikih praznika.

- Ja sam zadužena za kuću. Jedno nedelju dana pre Vaskrsa volim da okitim kuću, da ukrasim, da sve bude sređeno i u duhu praznika. Zatim Lazaru i Jefimiji po travnjaku dvorišta rano ujutru sakrijem poklončiće, jaje i slatkiše, koje oni kasnije traže – navodi Dijana dok njen suprug Simeon dodaje da je ovo običaj ponikao iz naroda kako bi se deca obradovala i zapamtila praznik.

Drugog dana obilazimo roditelje

Vaskrs je dan koji treba da provedemo sa porodicom. Sveti spisi ne nalažu da se tog dana posećujemo sa daljom rodbinom, prijateljima ili kumovima, ali u tome, ipak, ne postoji ništa loše i pogrešno što bi moglo da se kosi sa učenjima crkve. A sve što se sa njenim učenjima ne sukobavlja, crkva priznaje i poštuje. Jerej Simeon i Dijana ovaj veliku praznik posvećuju i podređuju svojim naslednicima, a drugog dana obilaze svoje roditelje.

- Drugi dan Vaskrsa obično odlazimo kod mojih roditelja na ručak, pošto je i moj otac sveštenik, pa mi odlazimo kao mlađi. Srećom, sada nam se i braća i sestre udaju, pa smo mi kao najstariji u porodici od braće i sestara počeli polako da uvodimo tu praksu da kasnije oni dolaze kod nas drugog dana Vaskrsa ili Božića - pojasnili su nam otac Simeon i Dijana.

Popadija dodaje da se nije promenilo mnogo toga u načinu obeležavanja Vaskrsa pre i nakon udaje za sveštenika zbog toga što je njena porodica redovno išla u crkvu, pričešćivala se, slavila po tome kako vera nalaže i da je jedina stvar koja je sada drugačija to što je i ona majka, pa gleda da praznik što više približi Jefimiji i Lazaru.

Baš kada smo govorili o deci, pitali smo jereja Simeona da li bi deca trebalo da poste ili ne i kada je već greh omrsiti se na dane koji se po crkvenom kalendaru žive u znaku velikog posta.

- Deca do sedme godine ne treba da poste jer po njihovim godinama i uzrastu oni ne znaju da razlikuju šta je dobro, a šta je zlo. Smatra se da su bezazleni i ne treba da poste. Jedino pred samo pričešće, sat i po do dva, ništa ne treba da jedu i piju da bi mogli da se pričeste. Posle sedme godine se polako uvode u post - rekao je na kraju otac Simeon i dodao da nema specifičnosti kada su u pitanju običaji u Kačarevu, iako je selo davno kolonizovano stanovnicima iz različitih krajeva zemlje.

(Kurir.rs/Blic Žena)

Bonus video: