RODITELJI GA ZATVORILI U LUDNICU, A OTAC GA JE UNIŠTIO: Najpametniji čovek na svetu imao je život kakav nikom ne biste poželeli

Procenjuje se da je Albert Ajnštajn imao koeficijent inteligencije 160, Isak Njutn 190, a Mark Zakerberg ima 152. Ovi ljudi su širom sveta poznati kao najveći geniji.

U pitanju je čovek kojeg su svojevremeno smatrali čudom o deteta. Bio je izuzetan matematičar, najinteligentniji čovek u istoriji, poliglota i nadareni pisac.

U osmoj godini već je govorio 8 jezika

Vilijam je rođen u Njujorku 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar. Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali od svog sina. Ali, on je nadmašio sve pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe.

Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine. Do osme godine, sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik. Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergood.

Najmlađa osoba u istoriji upisana na Harvard

Svestan natprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili, jer je Vilijam mao samo devet godina. Dve godine kasnije, 1909, Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na Harvard. Do 1910. njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta. Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti.

Odlučio da živi usamljeničkim životom

Poznato je da slava može da bude veoma naporna i opterećujuća, naročito ako je steknete u ranim godinama. Ubrzo nakon diplome, Vilijam je rekao novinarima da želi da živi "savršenim životom", koji je po njegovom mišljenju bio jedino usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti.

Slava koju je stekao, a nije je želeo, njegova odluka odrazila se i na pritisak koji je Vilijam trpeo od strane roditelja. Pošto je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želeo je da od sina napravi zvezdu. Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu i strašno da ga pritiska i forsira.

Iako je Vilijam kao dete uživao u učenju, kada je odrastao, njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

18 meseci zatvora

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio. 1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali - sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete.

To, naravno, nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima.

Dve godine zaključan u sanatorijumu

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Ipak, roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

Iznenadna smrt

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem.

Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

(Kurir.rs/ Kurir stil)

Bonus video: