PRIJATELJI PO ŽENI: Ovaj narod je upražnjavao GRUPNI BRAK! Muškarci razmenjivali žene međusobno i pravili im decu, a OVO JE RAZLOG
Danas se ovaj bračni običaj doživljava kao neobičan, ali su mali narodi, kao što je autohtoni nomadski narod Čukotke, videli niz prednosti u tom načinu suživota.
Čukči su autohtoni narod sa Severa koji živi po zakonima levirata. To znači da ako porodica ostane bez hranitelja, o njoj treba da se brine brat ili drugi njegov najbliži rođak. To znači da je dužan da se oženi udovicom i usvoji njenu decu.
Međutim, to je samo jedan od bračnih običaja - oni su dugo bili uvereni da je grupni brak sasvim normalna pojava, pa su oženjeni muškarci razmenjivali supruge s prijateljima i rođacima.
Grupni brak su Čukči zvali "prijateljstvo po ženi" odnosno "nevtumgit". Time bi muškarci međusobno sklapali poseban ugovor, po kome je svako svakom davao pravo na sopstvenu suprugu. Potpisivanje ugovora je bio ritual koji je uključivao pomazanje krvlju i prinošenje žrtve.
U tako uređenom braku, odnosno zajednici, moglo je da bude više parova. Glavni uslovi su bili zasebno domaćinstvo, da nisu u srodstvu, te približne godine. U tome nisu učestvovali braća i sestre međusobno, ali i ljudi različitih generacija. Poenta je da muževi i žene budu sličnih godina.
Bio je običaj da "prijatelj po ženi" ode svom prijatelju u goste u njegovu nomadsku kuću, ostavi mu sopstvenu ženu i uzme njegovu. Sa ženom svog prijatelja potom bi živeo nekoliko meseci i nakon toga bi je uglavnom vratio mužu, a nekad bi je i trajno zadržao.
Svi članovi te velike porodice tretirali su se međusobno kao rođaci, te su se brinuli, odgovarali jedni za druge, a deca su smatrana braćom i sestrama. Međutim, kad je o imovini bila reč, deca iz grupnog braka nisu imala pravo na nju. Imovina je, naime, bila odvojena, svaki par je imao svoju.
Čukči su dugo, sve do sredine 20. veka, smatrali da taj bračni običaj ima svoje prednosti.
Opstanak i produženje roda bio je glavni je zadatak nomadskih zajednica. Čukči su bili prisiljeni da opstanu u vrlo surovim uslovima, stoga je bilo lakše da su u većoj grupi u kojima daju jedni drugima podršku na razne načine.
Rođenje svakog deteta slavili su s velikim poštovanjem, a nije pritom bilo važno ko je tačno roditelj. O deci su se starali svi zajedno.
Ruski etnograf Konstantin Kuksin istakao je da je ovaj običaj za njih dobar i kad je reč o razmeni robe u severnim klimatskim uslovima. Naime, takav kolektivni brak nastojali su da sklope predstavnici različitih poslova i obrta. Na primer, ribolovci, uzgajivači irvasa i slično. Na taj način su bili jači i samostalniji.
Etnografi su čak zapisali kako su Čukči nudili svoju ženu strancima na jednu noć u zamenu za određene stvari (poput duvana ili ženskih ukrasa), ili jednostavno u znak prijateljstva. I pritom je strancima bilo neobično da se sama žena uopšte nije bunila.
- Kod njih je shvatanje porodičnih veza vrlo jednostavno. Čukč dragom gostu ponudi svoju ženu i ode da se prošeta obalom za to vreme. Nemaju oni vlasnički odnos prema ženi ili mužu - objavio je list "Poljarnaja zvezda" iz 1924. godine.
U odnose "nevtumgit" hteli su da stupe pre svega muškarci koji nisu imali mlađih srodnika po muškoj liniji, jer ako se njima nešto dogodi, njihove žene i deca ostaju bez pokrovitelja i hranitelja. U tom smislu im je nevtumgit bio zamena za instituciju levirata. Kada stupe u takve odnose, sigurni su da žena u svakom slučaju neće ostati sama s decom usred tundre.
Još jedan brak je bio idealan za onaj grupni - parovi bez dece. Jer ako je muž taj koji ne može da ima decu, onda žena u grupnom braku ima šanse da ostane u drugom stanju.
- Antakuova porodica dugo nije imala dece. Tada su oni stupili u odnose nevtumgit s Antolinovom porodicom. U toj zajednici se rodio sin, a zatim je sam Antaku dobio još dvoje dece. Kada bi kod Antolina došao bilo koji Antakuov sin, ovaj ga je dočekivao kao svoje dete i bio je spreman da mu da svaku stvar koja se detetu svidi. Da se iz takve zajednice nije rodilo nijedno dete, onda ne bi bilo rodbinskih odnosa među tim porodicama - objavili su istoričari, piše Russia Beyond.
Malim zajednicama i s gledišta genetike isplati se stvaranje velikog broja novih kombinacija. U protivnom mali nomadski narodi, prisiljeni da žive u izolaciji od ostatka sveta, mogu da pate od genetskih problema.
A da bi se to izbeglo, prvobitne zajednice su takvim mešanjem osiguravale veću raznovrsnost. Što su raznovrsniji parovi, šanse za zdravo i snažno potomstvo su veće. Iz tog razloga su Čukči i tuđincima rado nudili da s njima "menjaju žene".
Ovaj običaj je bio hit još krajem 19. veka, ali sredinom prošlog ta vrsta zajednice je nestala. Glavni razlog tome je taj što Čukči više nisu bili nomadi, te su nekadašnje prednosti takve zajednice izgubile smisao.
Doprinos tome je, naravno, dala i sama globalizacija koja je generalno promenila način života.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!