3 DANA ME JE MALTRETIRAO, A ONDA SAM OTIŠLA! Ispovest JUGOSLOVENSKE striptizete: Evo zašto je počela da radi TO i kako je ŽIVELA!

Posao striptizeta ima svojih prednosti, kao i mana, baš kao i svaki drugi posao, a evo kako je 1982. godine striptizeta Lucija oposala svoj život u intervjuu za "Yugopapir". Striptizeta Lucija Tarini, koja je u tom trenutku imala svega 23 godine, iz Rijeke rado je pričala o svom neobičnom zanimanju.

Zar vas vaši poslodavci neće gnjaviti?

Neće. U to sam sigurna, ime koje ćete vi navesti u tom svom tekstu ne zna niko od ljudi koji mi daju posao. Za njih sam neko drugi. Kad radim, koristim svoje umetničkim ime. Ovo koje sam vam sada rekla je, u stvari, moje pravo ime i prezime.

Ko su ti vaši poslodavci?

Ljudi iz hotelskih poduzeća. Šefovi barova.

Zar ne radite preko agencija?

Radim. Ali, kad se dobija posao, "turisti" su glavni.

Kada se, najčešće, zamerate svojim "poslodavcima"?

Kad se pojavim u javnosti, u novinama. Da mi u ovom razgovoru citirate ime i prezime pod kojim nastupam, ja bih opet morala preko granice - za poslom! Ima još "grehova" zbog kojih znaju da nas "ribaju".

Recite?

Čim odbiješ piće s gostima barova, odmah se diže galama. Šefovi barova te odmah obilaze i upozoravaju na "red".

Zar vam piše u ugovorima da morate da pijete s gostima posle svojih nastupa?

Mnogo toga ne piše u našim ugovorima, a mi to ipak radimo. Jednostavno nas prisiljavaju na to. Inače ti daju nogu. Svaka striptizeta koja se pokušala tome da se usprotivi dobila je nogu. Ja sam, kao mlada i nadobudna, pre četiri godine pokušala nešto slično da uradim...

Koliko sada imate godina?

Dvadeset i tri!

Ne bi se reklo, izgledate mnogo zrelije!

To je zbog posla koji radim. Čovek u ovom poslu ostari pre vremena. Znam neke svoje vršnjakinje koje su još starijeg izgleda.

Kako se novo društvo ponaša pri piću?

Ima tu svakojakih zgoda. Većina misli da te već te večeri može povaliti. Tako se i ponašaju. Ja se ne dam. Ljudima objašnjavam u čemu je štos.

Ni s jednim niste pošli tamo, u sobu, posle završetka programa?

Čujte, nemojte me praviti smešnom. I ja sam ljudsko stvorenje. Zar meni ne može da se svidi neko? U Beogradu sam upoznala čoveka koji mi je prišao izuzetno taktično. Bio je veliki laf. I vrlo zabavan. Uživala sam da pričam sa njim. Častio je sve redom. Mislim da se radilo o nekakvom dobitku na sportskoj prognozi. Čisto mi je bilo žao kad je završavao program u baru.

Zar niste otišli s njim u svoju sobu?

Nikada, u ove četiri godine, nisam odvela čoveka u svoju hotelsku sobu. Idem kod onog ko mi se svidi!

Zašto? Pa tamo bi vam bilo najjednostavnije?

To se kosi s nekim mojim shvatanjima posla.

Dobro, o tome možemo kasnije. Kako je završilo to vaše druženje s našim kolegom?

Fino sam čoveka otpratila do izlaza. Posle je svih deset dana dolazio u bar. Sve dok nije potrošio i posljednji dinar. Jedanaestog dana ga nije više bilo.

A vi ste ga čekali?

Kažem vam: bilo je to moje najprijatnije druženje!

Nije vas čudilo to što taj čovek nije insistirao na tome da ima odnos sa vama?

A i to smo odmah rešili. Rekao mi je da je oženjen i da nikada nije prevario svoju ženu. Još mi je rekao da mu se sviđa moje telo i da bi rado sa mnom spavao.

Zašto to nije pokušao?

Bojao se zdravstvenih komplikacija.

Nije vam to bilo čudno?

Nije. I među nama, striptizetama, ima od svake fele. Ima onih koje se hvataju sa svakim. I normalno je da nisu pouzdane.

Zar ste vi tom čoveku izgledali sumnjivo?

Nisam. Ja sam u njegovim očima bila tip-top. Mi smo nadugačko raspredali o toj njegovoj bojazni da se ne zarazi, da ne navuče na sebe neku boleštinu. Otvoreno sam mu rekla da u tome malo preteruje.

Nije se uvredio?

Naprotiv. Smejao se. Posle je priznao da sam u pravu, ali da je to kod njega verovatno nekakva psihoza i da se toga nikako ne može rešiti. Uopšteno, svašta sam ja saznala od tog neobičnog čovjeka.

Jeste li još uvek u kontaktu s njim?

Javim mu se uvek kad sam u Beogradu. Čak i onda kad sam u prolazu. Sednemo, popričamo. On je moj najveći učitelj. Mlada sam se uključila u život i mnogo toga mi nedostaje. A on mnogo toga zna.

Zašto ste rano krenuli u život?

Takva je situacija bila u mojoj kući. Na maturi sam prošla loše. Moj otac, magistar nauka, nije mogao da pređe preko toga. Maltretirao me je tri dana.

Što se desilo četvrtog?

Skupila sam najpotrebnije stvari i otišla iz kuće.

Što je bilo posle?

Ganjali su me moji po čitavom Jadranu. Bila sam već mlađi punoletnik. Nisu me mogli na silu vratiti kući.

Jeste li se od tada ikada vratili nazad?

Jesam, nakon dve godine. Otac je doživio saobraćajnu nezgodu. Bio je u takvom stanju da mu je život bio ugrožen. Čim mi je mama javila, dojurila sam kući.

Znači li to da ste stalno bili u vezi sa svojima?

S majkom. Sestra takođe nije htela da me vidi. Za nju sam bila crna ovca u porodici.

Što je ona završila?

Istoriju umetnosti.

I što je bilo s ocem?

Sve mi je oprostio. Sve je bilo u redu dok nije došao na tapetu moj posao. Gotovo se onesvestio kad sam mu rekla od čega živim! Posle toga sam opet otišla.

Zar ste mislili da se primirite, ostanete kod kuće?

Da je otac bio pomirljiviji, vjerovatno bih ostala. Međutim, čim je on, i pored lošeg stanja u kojem se nalazio, počeo da zvoca, ja sam rekla da idem dalje, imala sam već posao koji mi je donosio pristojnu zaradu. Nisam bila ovisna o njegovoj volji.

Jeste li kasnije, kad ste prvi put otišli od kuće, "sredili" onu maturu?

I nju i Višu ekonomsku!

Dokle mislite ovako?

Dok budem dobro izgledala. Ovaj posao mogu da rade samo devojke koje dobro izgledaju.

To je najbitnije?

Skoro. Bitno je i to kako se postavljaš na pozornici i izvan nje. Mnogi misle: lako je to!

A nije?

Nije, bogme.

U čemu je najveći problem?

Već sam vam govorila o "turistima", direktorima hotela, šefovima barova. Nas imaju pravo da zezaju i konobari. Čim osete da im slabo ide prodaja pića, ljute se na nas.

Koliko ulažete u taj artistički posao?

Osim volje i strpljenja, tu su i velika ulaganja. Kostim za jedan kompletan nastup znada košta i preko dva miliona. Znam koleginice koje su platile i pet miliona. To je stvarno bajka. Ja se ograničavam na skromnije kostime. Tajno sam povezana s jednom rođakinjom u Rijeci. Ona je krojačica. Ja nađem nacrte u stranim časopisima. To joj pošaljem. Ona marljivo i pedantno sve napravi. I vrati mi poštom. Malo se viđamo da je moji ne bi masirali. Tako prođem dosta jeftinije. A uvek sam gala. Koleginice misle da redovno iz inostranstva nabavljam kostim.

Gde vam idu ostali novci?

Na štednu knjižicu!

Koliko ste do sada prikupili?

Dvadeset i devet miliona!

Dosta za četiri godine rada!

Nije sve to zarađeno u Jugi. Zapravo, mali deo svoje ušteđevine sam ostvarila ovde. U inostranstvu se naše tačke bolje plaćaju.

Kad idete u inostranstvo?

Tek kad ne nalazim ovde posla. Kod kuće je ipak nekako lakše. Među svojim si ljudima. Nije sve ni u parama.

Što nameravate s tim novcima?

Kad se za koju godinu prestanem svlačiti, s rođakom ćuda otvorim modni salon!

Onom istom koja vam sada šije?

Ona ima smisla. Nedostaje joj sposobnost da dobro proda ono što napravi. E to ću ja raditi.

Dotle morate silaziti u barove! Koliko je vaš posao cenjen?

Mogli ste zaključiti iz reakcije mog oca. Slično se ponašaju gotovo svi naši muškarci. Za njih su striptizete - prostitutke. Tako se prema njima mahom i odnose. Zbog toga mi je ponekad jako, jako teško. Neki, tek što stignu u bar, pitaju: koliko koštaš? I odmah ona hvatanja za ruke, oko struka. Čujte, to ne može biti prijatno. Ja se ne stidim svog posla. Mene u agenciji, onoj estradnoj, vode kao revijalnu plesačicu. Ja se predstavljam kao striptizeta. Tako to većina ljudi kaže - čemu izmotavanja. Istina, bilo je prilika kad sam se zastidela tog posla koji inače smatram jednakim svim drugim, takozvanim običnim poslovima. Pojedine kolegice se zaista ponašaju kao prostitutke. Zbog toga je verovatno i došao ovaj naš posao na zao glas. Posle me i to prođe. U svakom pozivu ima negativaca. Ne zanosim se ja iluzijama. Najvažnije je život primiti realno. To mi je majka stalno govorila u djetinjstvu. To mi je mnogo pomoglo kroz ove četiri godine.

Kažete da u baru zna da bude dosta naporno? Koliko i kada radite?

Dok god traje gužva u baru, računa se da sam na radnom mestu. A to znači od deset uveče do tri ili četiri ujutro. Zavisi od bara. Ili hotela. Kroz to vreme bar dva puta izlazim na pozornicu.

Kako je bilo prvi put skidati se pred nepoznatim ljudima?

Lako. Jednostavno sam se čudila tome.

A posle?

Posle je išlo teže. U prvoj godini sam dosta toga "progutala". Da nema onog "druženja" s gostima, onog ispijanja pića, sve bi bilo kudikamo lakše. Ja se relativno dobro snalazim. Mnoge moje kolegice postale su s vremenom notorne pijanice zbog tih čestih ispijanja pića s gostima. Žalosno je da ih je posle toga svako odbacio. Tu je naše društvo kiksalo!

Kiksa se već na početku kad se insistira na tim vašim druženjima sa gostima, čega nema u vašim ugovorima?

Imate pravo. Međutim, protiv toga se ne da boriti. Većina muškaraca dolazi u bar zbog avanture. Jednostavno su nesretni ako nešto ne "vrcne". Ako nema slobodnih žena, onda smo mi striptizete na njihovoj meti. A ko bi svima ugodio. I kad bismo htele, to ne bismo mogle. Ta samovolju šefova barova morala bi da se eliminiše.

Ima i pruijatnih gostiju. Onaj kolega, na primer?

Takvi su retki. Štaviše, postaju izuizeci.

Dolazi li se do tog posla preko kreveta? O tome se uveliko priča. Mora se, kažu, zadovoljiti glavni čovek u hotelu?

To je možda bilo pre deset-petnaest godina. Danas radimo preko agencija. One nas upućuju na pojedine barove. Nemamo posla s direktorima. Šefovi barova nam jedinio zadaju muke. I konobari.

Trzaju li i oni na vas?

Ponekad. Vrlo retko. Oni su više zaokupljeni prometom. Pojedini konobari nas takoreći ni ne vide. Sva njihova pažnja usmerena je na napojnicu.

Da li kontrolišu li agencije vaš program, njihov nivo?

Ima i toga. Neki su blagonakloni. Neki insistiraju na ozbiljnosti.

A oni u baru?

Osoblje insistira na uzbuđenju. Oni su najzadovoljniji kad se gosti "uspale".

Koga slušate?

Nastojim što ozbiljnije da obavim taj ples na pozornici. Ja sam dosta dala na obuku. Bila sam kod nekih poznatih balerina. Čak sam "odslušala" časove i kod jedne egipatske trbušne plesačice!

Kako završavaju striptizete?

Povlače se pre tridesete. Najčešće završavaju među konobaricama. Malo koja istovremeno uči i polaže ispite. Koliko znam, samo tri su to učinile. Neke se i udaju. Ima muškaraca koji ne gledaju tako crno na ovaj posao.

Imaju li striptizete problema oko novog zaposlenja?

Događa se i to. Postoje predrasude. Mnogi misle: ova će nam izludeti muškarce.

A do toga ne dolazi?

Znam neke koje su napustile posao. Sada su više nego dobre majke. Toliko su toga videle i prošle da im nije stalo do avantura.

Postoje li striptizete koje su u braku?

Ima i takvih. Retke su. Teško je uskladiti sva ta putovanja i brigu o porodici. Pogotovo kad se rode deca. Tada mahom prestaju s ovim poslom.

Ako vas vaša deca jednog dana budu pitala čime ste se bavili dok ste bili mladi, kako ćete reagovati?

Ništa neću da krijem. Čak će biti izvesnog ponosa u tome. Nije lako otići od kuće u devetnaestoj i sve te godine putovati okolo. A ostati ispravna. Treba tu svega. I volje i samopregovora i samodiscipline. Striptiz nije "prljav" posao ako se čovek drži svojih pravila. I ima ponosa. Dakle, sve zavisi od čoveku. Ima u ovom poslu i lepih trenutaka. Ono sprijateljavanje s vašim kolegom ne bih menjala za mnogošta. To je moje veliko bogatstvo. Sigurna sam da bi mi taj čovek, da treba, dao i krvi, da bi uskočio u svakom trenutku.

(Kurir.rs/Index.hr)

Bonus video: