PRIPREMA POKOJNIKA PO SRPSKIM OBIČAJIMA: Evo šta se OBAVEZNO stavlja u SANDUK, a u OVOME obično svi greše

Saznajte šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani, kao i o samoj pripremi preminulog za večni počinak.

Kako pripremiti pokojnika za sanduk?

„Nesređenog pokojnika ne primaju na onaj svet „- rečenica je koju ćete čuti skoro u svakom kraju našeg regiona. Osim pripreme pokojnika, često se pominje i šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani. Tu se uvek dolazi do raznih stavova. Sveštenici za sve ove običaje imaju samo jednu reč - paganizam. To ne sprečava ljude u svim našim krajevima da u sanduk pokojnika stave određeni predmet "da mu se nađe".

Sam čin sahrane je vrlo stresan za porodicu i ožalošćeni već istog trenutka počinju sa raznim pripremama. Odmah kreću sa pripremom govora za sahranu, kupovinom pogrebne opreme i organizacijom same sahrane. Ukoliko je smrt nastupila u inostranstvu, potrebno je organizovati i prevoz pokojnika.

Gotovo svi delovi pripreme vrše se u kući pokojnika, pred njegovim ukućanima. Najpre se vrši kupanje pokojnika, brijanje pa i oblačenje u svečano odelo, koje je namenjeno upravo za ovu priliku. Često sam pokojnik pre nego što smrt nastupi izabere u čemu želi da bude sahranjen. Međutim, kada su iznenadne smrti u pitanju, ova odluka pada na porodicu.

Telo pokojnika se najčešće pere vlažnim peškirima. Muškarac pokojnik se obrije, a u oba slučaja se seku i nokti pre no što se oblači novo odelo. Kod žena, na porodici je da odluči da li će pokojnicu našminkati i dodatno ulepšavati. Generalno pravilo je da se pokojnik sahrani sa nakitom koji je najveći deo života nosio, ukoliko testamentom nije drugačije predviđeno.

Šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani?

Razna su verovanja u zavisnosti od regiona u kom se pokojnik sahranjuje. Uglavnom, nakon kupanja pokojnika i njegovog oblačenja, u džep pantalona se stavljaju "korisne sitnice". Uglavnom se stavljaju sitne pare, mali češalj, sat na ruku, ogledalo; a pored samog tela u kovčeg se stavlja i još jedno dodatno odelo i par obuće.

Kovčeg je u mnogim situacijama popunjen i ostalim "pomagalima" za večni život. Neretko se u kovčegu može naći i neki mobilni telefon, knjiga ili naočare za vid. Verovanje kaže da se u kovčeg žene, kojoj je preminulo novorođenče stavlja i odelce. Navodno, ona to odelce nosi svom detetu na večni počinak. Bez obzira na deo regiona, u kovčeg se uglavnom stavljaju predmeti koje je preminuli koristio i voleo.

Opremljen sanduk prvo stoji u sobi

Sanduk koji je opremljen stvarima za pokojnikov večni život postavlja se na sto u najvećoj sobi. To je i prostorija gde će porodica ožalošćenog primati izjave saučešća. Ukoliko je letnje vreme, nije neuobičajeno da se u dvorištu montira privremeni šator. Kako bi se sprečilo nepotrebno ordiniranje kroz kuću, porodica tu dočekuje one, koji su došli da isprate pokojnika.

Što se tiče samog položaja, pokojniku je sve vreme desna ruka preko leve na grudima. Ruke preminulog porodica veže maramicom. Za vezivanje uglavnom se koristi tanji peškir ili deblji vuneni konac, a osim ruku noge se takođe vezuju oko članaka. Oči pokojnika dok je u sanduku se obavezno sklapaju. Verovanje je da ukoliko pokojniku oko nije sasvim zatvoreno, da je on ostao željan nečega za života. Zbog toga mu se i oči zatvaraju jer će se tako duša bolje pripremiti za prelazak u večni život.

Zašto se pokojniku oblači odelo?

Pripreme za postavljanje tela u sanduk podrazumevaju - češljanje, kupanje, brijanje, sečenje noktiju i sl. Ali ono što uglavnom zbunjuje porodicu jeste činjenica da mu se oblači najbolje odelo. Uglavnom, svaka osoba tokom svog zemaljskog života, ima svoje pripremljeno odelo za večni počinak. Verovanje je da ta odeća mora biti najbolja jer će pokojnik upravo u njemu biti večno.

Narodno verovanje kaže da čovek na onom svetu ima bukvalno sve iste potrebe kao i na zemaljskom. Iz tog razloga se u sanduk stavljaju svi predmeti, koji mogu biti od koristi. Na primer ako je pokojnik pušio - obavezno se stavlja cigareta, ali mogu da se zateknu i kafa, novac. U nekim delovima Balkana, u sanduk se stavlja prut. On služi da se pokojnik odbrani od zlih duhova koji mogu da ga napadnu. Novac se pokojniku stavlja u džep kako bi mogao da plati ulaz u Raj. To je uglavnom prelaz preko mosta koji ga vodi na onaj svet.

Da li se u sanduk pokojnika stavlja novac?

Običaj darivanja novca pokojniku je prisutan u skoro svim krajevima regiona. Istorija pokazuje da su novčićima darivani i pokojnici u raznim krajevima antičke Grčke. Na primer, spisi pokazuju da se tada na oči preminulog stavljao novčić kako bi mogli da pređu reku Stiks. Pomenuti prelazak reke, prema verovanju Grka, bio je moguć samo u čamcu koji je vozio Flegije. Upravo bi novčićima pokojnici plaćali njima uslugu.

Do dana današnjeg se običaj darivanja pokojnika novcem zadržao kod nas. Nema sumnje da je nastao iz sličnog uverenja kao i kod starih Grka, jer se na taj način plaća prelazak u zagrobni život. Danas, kada pogledamo troškove sahrane, ovaj običaj može biti i praktičan. Na taj način porodica i prijatelji mogu da pomognu porodici pokojnika. Za razliku od cveća koje je relativno novi običaj, novac se od davnina donosio pokojniku u sanduk.

Radite kako osećate da treba

Dopustite sebi da na dostojanstven način ispratite dragu osobu, organizujte opelo, sahranu kako znate i želite. Vi ste najbolje poznavali preminulog i nema potrebe da stvarate sebi tenziju kako ćete nešto pogrešiti. Sve je samo verovanje koje kazuje da je zagrobni svet negde na zapadu, a da se do njega može doći samo kroz jame ili vode koje poniru u zemlju.

Verovanja koja su i dan danas prisutna su uočljiva u svakom primitivnom narodu, i to ne samo kod Slovena, već i kod naroda arijske grupe - pa i u praistorijskom dobu. Nažalost, paganski običaji (kako ih crkva naziva) su i sada prisutni pa se u, pojedinim krajevima našeg regiona, za veselje nađe povod i u tragediji.

Pre samo par godina, u jednom selu kod Golupca, naišao je "čudan" oglas preko lokalnog Radio Golupca. Tada je porodica Pajkić pozvala sve iz sela, na pomen Iliji Pajkiću, koji je pre dve decenije poginuo u saobraćajnoj nesreći u 36. godini života. Rezultat je bio na hiljade pijanih gostiju, orkestar koji je čitave noći pevao, uz mnoštvo pojedene hrane i popijenog pića. Sve su ovo ekstremni slučajevi koji se dešavaju, ali za ispraćaj pokojnika bitno je da se sve radi iz srca i duše - mnogo manje od toga šta će biti u sanduku.

(Kurir.rs/Najžena)

Bonus video: